„100 ГОДИНА ВЕЛИКОГ РАТА“ И „ОД АТЕНАТАТА ДО РАТА“

ПРВА ПРОМОЦИЈА СВА ТРИ ТОМА СРПСКОГ РАТНОГ ПОМЕНИКА У БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ

 

   Под покровитељством библиотеке у Малом Црнићу, која носи име највећег стишког песника Србе Митића, одржана је прва из низа предвиђених промоција књиге Српски ратни поменик – Браничево 1912-1918. Предрага Мирковића, Милана Симића и Живислава Антонијевића у оквиру научног скупа који је водио истакнути историчар Др. Момчило Павловић, директор Института за савремену историју.

 

    – Ово што сам вечерас чуо и доживео може бити пример добре праксе у многим градовима Србије, па чак и у престоном – рекао је он после приказивања Српског ратног поменика.- Ако сте ви уз помоћ ових људи успели да попишете сва имена и презимена страдалих и ако захваљујући модерној технологији то ставите у базу података, ви сте омогућили другима да провере те податке и да их допуне или исправе. Тај модел можете пружити читавој Србији.

 

DSC 1676

 

   Пре почетка скупа у библиотеци је отворена изложба предмета везаних за Велики рат, да би нешто касније у сали позоришта, у којој се више од 40 година одржава Фестивал аматерских позоришта Србије илити ФЕДРАС, почела промоција са научним скупом. Госте и учеснике поздравио је председник општине Драган Митић. У укупном програму учествовали су, поред професора Павловића, Предраг Мирковић, Аца Гера Животић, Милић Антонијевић и део оркестра Сербија:  Новица Стојимировић, Марија Илић, Иван Бошковић и певачи. Слободанка Милић и Слободан Јанковић. Програм је водила  директорка библиотеке Зорка Стојановић.

 

d2

Председник Драган Митић, у позадини Зорка Стојановић -директор Библиотеке.

 

 

 

   Аца Гера Животић прочитао је потресан запис свог раговора, начињен пре тридесетак година са тада већ старим ратником Миланом Радосављевићем, који се борио на просторима Стига и Млаве 1915. године са Немцима. Двадесет дана трајале су борбе у овим пределима, од Рама и Костолца до Берања, Божевца, Куле, Црљенца, Рашанца и даље, и Милан је сваку од њих описивао. Говорио је о својим друговима, војницима, о њиховим погибијама и храбрости. Описивао је Никодија,малог шегрта из оближњег Старчева, како дочекује Немце који у масама надиру на Берање. Довикује војницима, „немо неко да опали без команде“ . У то опали немачка пушка и мали капларица паде, погибе. А битка се наставља. Једна од десет крвавих битака на браничевским просторима, о којима се ништа незна. Ни о биткама ни о погинулима. Публика је ову причу и Геру поздравила бурним аплаузом.

 

DSC 1682

Очекајући пуну дворану: (слева) Аца Гера Животић, Милић Антонијевић, Предраг Мирковић,
проф. Момчило Павловић, подпредседница Горанка Стевић

Милић Антонијевић се кратко осврнуо на борбе у Браничеву, а онда је Предраг Мирковић изнео прегршт својих запажања везаних за рад на Поменику.

– Ову књигу – казао је он – није издала ниједна државна институција, па ни културна, ниједна невладина организација. а има их ко зна колико, и ниједан тајкун, ни мали ни велики Ови последњи гнушали су се позива да помогну један такав пројекат. Говорили су: „Ама,каква књига о неким погинулим ко зна кад. Нећемо ваљда да се враћамо у прошлост. Ми идемо напред, идемо у Европу“. Иду, али иду ко зна где и куд, не поштујући ни свето сећање на своје јуначке претке.

 – Ову књигу издао је манастир Рукумија. Сва три тома. Заправо, отац Симеон и мати Атанасија. иако сви ови које смо поменули малочас могу сваки наш манастир , што се новца тиче, да ставе у мали џеп. А што се мене тиче, сматрам да је Поменик написан зе неко будуће време кад дођу неки и Срби и врате сву српску покрадену историју и избаце све што је уметнуто тамо где му није место а фалсификаторима најзад стану на пут. Широм Србије испољава се потпуно непознавање наше историје и неинтересовање за њу, на чему је дуго и перфидно рађено. Јер све ово што се сада догађа није ових дана бануло у наше школе и наше куће. Остаје нам само да верујемо да то зло неће вековати.

DSC 1703

Слободанка Милић

 

   Професор Павловић: „Нажалост, ми тачан број страдалих у Првом светском рату никада нисмо утврдили, па ни у овом рату, а и у најновијим догађањима. Имамо само процену. Питам се шта је то са нама. Направимо велика дела, задивимо читав свет, али после тога не умемо да експлоатишемо победу. Не умемо да ту своју снагу задржимо у трајном сећању. Не умемо да баштинимо то. Да ли смо онда ми то достојни потомци наших сиромашних, углавном неписмених и храбрих предака?“. Његово питање остало је да лебди у ваздуху целе ове вечери, и тражило одговор. Не знамо шта су присутни одговарали, али сумњамо да је ико остао равнодушан. Томе је допринео иНовица Стојимировић, на свој начин, са својим оркестром и певачима који су бриљантно свирали и певали пеме ратника из оног времена.

 

   Провесор Павловић је објаснио да је краљ Александар у српску јавност вратио косовски мит одајући да се Карађорђе не позива на Косово.Александар га је открио.

 

    – Шта брани Косово – запитао се. – Брани га историја, све што је о њему написано, бране га спомненици наши на Косову, наше цркве и манастири. Државе су настајале и нестајале, мењале су се граннице, али ретко се догађало да се срце државе напушта. Мале земље не могу изазвати велике ратове, а посебно планетарне сукобе, ако то велике силе не желе.

d1

Зорка Стојановић

   То би био одговор уваженог профосора на тврђење да је Србија изазвала Велики рат, чиме се он веома успешно бави.

d3

слева: Новица Стојимировић, Марија Илић, Иван Бошковић, Радиша Рајковић