Прославити 144. година постојања библиотеке „Србољуб Митић“ (чији су корени у Читаоници Игњата Бајлонија 1879. године и Народној библиотеци „14 октобар“, 1966. године) у друштву драги људи: књижевника, сликара, верних корисника и посетилаца Библиотеке – корисника, младих глумаца, деце, библиотекара из суседних општина – нешто је најлепше и најрадосније што нам се догодило 11. априла 2025. године. Овај радосни тренутак, подељен је и са онима, који због обавеза нису били присутни свечаној академији, али су мислили на нас.
Срдачну добродошлицу гостима упутила је директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић:
„…Уважени гости, драге колеге, пријатељи књиге и читања, поштоваоци културе, написане, изговорене и сачуване речи, и као и дела уметничких, добро вам вече. И добро нам дошли. Стајати пред вама, говорити у име установе која броји 144 године читалачке културе, која се формирала као Дружбена читаоница са фондом од 12 књига, а сада, на својим полицама има 47.000 књига, велика је част и још већа одговорност. Пред онима који су били, који јесу… и који ће бити. Бити библиотекар, чувар књига и сабирач свеколиког знања, привилегија је и благослов. Бити то данас, у вртоглавом протоку информација и дигиталних садржаја, пре свега је изазов. У покушају да сачува оно највредније из локалне традиције која је чини јединственом, националне која јој даје идентитет, али и светске чији је саставни део, данашња Библиотека, упркос свему, мудро се прилагођава различитим временима, опстаје и остаје средиште знања, културе и просвећености. Свега тога не би било без знања, стручности и посвећености чувара тог блага које се налази међу корицама књига и зидовима Библиотеке. Шта ми, библиотекари, заправо радимо? Истражујемо, иновирамо, испитујемо, у сталном покрету, у борби за видљивост и у трагању за стабилним местом на библиотечкој мапи, а зачарани светом књига, несамерљивим и неухватљивим.
Упркос чињеници да припадамо кружоку мањих, општинских библиотека, настојимо да покажемо да је величина само ствар перцепције и да уколико умемо да употребимо и представимо оно што нам је дато, границе не постоје. То доказујемо обиљем разноврсних програма и пројеката које реализујемо, уз велико разумевање, помоћ и подршку великог броја сарадника, професионалаца и установа са којима смо на истом задатку – омогућити слободан приступ информацијама, ширити образовање и подизати културну свест сваког појединца, па тиме и читавог друштва. Локална заједница и Општинско руководство стуб су на који се ослањамо, и који одговара нашим потребама и захтевима. Јер, наше су потребе- потребе сваког грађана.
Уколико направимо само узгредни осврт на период од прославе претходног јубилеја, до данас, имамо се чиме похвалити: учествовали смо у стручним скуповима, угостили смо еминентне писце из земље, али и из иностранства, реализовали смо различите програме, дружили се са младима и најмлађима пратећи њихов раст и развој и активно учествујући у васпитно-образовном процесу, трудећи се да Библиотека постане саставни део у миљеу њиховог раста-физичког, духовног и интелектуалног. Дочекивали смо малишане и ђаке у Библиотеци али и носили књиге и сликовнице деци која не стижу лако до библиотеке. Све наведено и још много непоменутог, само су различити начини да се истраје на путу истоветне мисије коју бисмо суштински могли описати елиптичним узвиком Доситеја Обрадовића: „Kњиге, браћо моја књиге, а не звона и прапорце!“ И данас, у комплексном виртуелном свету, књига успева да нађе своје место. И има је свуда: на полицама књижара и библиотека, у дигиталним колекцијама, на друштвеним мрежама. Јер књига никад не излази из моде. Чува прошлост. Исписујући, хвата тренутак. Даје шлагворт будућности. А ми, чувари књига и сабирачи знања, блудимо између два света, књишког и реалног, са жељом да их приближимо и помиримо. Понекад се и обесхрабримо. А онда, из неког притајеног дела наше свести, у коју се неприметно уписује све што прочитамо, искрсну речи нашег нобеловца: „Гледајући око себе очајну ругобу и многоструке и тешке последице нерада и нехата, зарекао сам се да ћу радити, мишљу и рукама, за себе и за друге, увек и свуда, али радити. Тако да трајно живим у плодном покрету и корисним променама.“ У том духу, нека започне и прослава овог Јубилеја.
У речима је моћ. Оне стварају слике и сећања. Оне буде, мотивишу, доводе до успеха и остварења циља. Наш циљ је једноставан, логичан, прецизан и јасан- У Библиотекама мора да струји добра енергија, младост, радост и да нема прашине. То је и лајт-мотив наше установе културе, ове године.
Драги љубитељи књиге, цењени гости и пријатељи цултуре, Данас славимо светло које књиге доносе у наш живот и домове – оне бришу прашину са наших мисли, отварају срца и хране нашу машту. Библиотека није само простор, то је уточиште идеја, уметности и будућности. Kод нас нема прашине – јер свака страница овде живи и дише за оне који желе да сањају и стварају.“ Онај ко је од почетка имао визију како треба да изгледа једна модерна библиотека (без прашине), и после 8 година налази се на истом месту’ на челу Општине Мало Црниће-Малиша Антонијевић. Велика захвалност Општини и општинском руководству на подршци и помоћи за све што је Библиотека урадила у претходном периоду.Присутнима се обратила позната српска књижевница из Прага ЈЕЛЕНА ЋИРИЋ,
и представник Библиотеке из Голубца, Милен Богојевић.
У културно уметничком делу програма учествовале су: Радица Павловић, Александра Марковић, и Милица Давидовић.
Традиционално су уручене награде нај-читаоцима, победницима у литерарном и ликовном конкурсу „Див – Стигу“, дародавцима књига (којим смо обогатили књижни фонд).
Глумачка екипа из Вршца
„СМЕХУЉЦИ ВАУ АРС“ и књиевница Верица Преда извели су игроказ по бајци објављеној у Зборнику „Од ТИК ТАКА до ТИК ТОКА“ у издању библиотеке „Србољуб Митић“, по истоименом конкурсу.
