U srcu bola je previše
Duša ne može da diše
Iz očiju dve kapljice klize
Niz umorno lice.
Nigde ni sreće ni radosti
O, tužna li si moja mladosti!
1
Jednog dana
Kao i svi smrtnici
Odleteću sa pticama u noći i
Iznad plavog beskrajnog neba
Otvoriću vrata raja
Gde će duša moja umorna
U miru da počiva.
I tada
Sklopiću oči
Utonuti u san
U kojem će biti neko bolje sutra
I neki bolji dan.
A tamo bićeš
Ti kraj mene i kraj tebe ja
SRCA DVA
U večnosti biće spokojna.
Pesma napisana 27.5. 2014. godine
Reči
Ne verujem ti ništa
Dok mi o ljubavi pričaš
Jer, sve su to
Samo prazne reči
Koje sam već
Milion puta čula
Ne, nemoj me ubeđivati
Jer ljubav se delima
Dokazuje i pokazuje
A ne samo rečima lažnim.
I gle čuda,
Sada me već zasmejavaš
I kažeš:
Neću ti ništa dokazivati
Samo gledaj i vidi!
A ja unapred
Kao na dlanu vidim sve
I bez tvojih reči
Stavljam tačku na nas
Jer ti više nemam šta reći!
Pesma napisana 18.11.2016. godine
Katarina Lazić, rođena 12. septembra 1985. godine u Požarevcu. Zavičajna je pesnikina.
Objavljivala svoje pesme u časopisu „Majdan“ i raznoraznim zbornicima. Živi u Kostolcu.