Збирке поезије за децу „Пусти ме да сањам“ ауторке Радмиле Зорић и „Е баш нећу да одрастем“, аутора Љубисава Грујића Грује, у издању библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, промовисане су у недељи Фестивала драмских аматера села Србије, пред бројном публиком у читаоници Библиотеке „Осам нијанси плаве“. Ове две збирке су у ствари једна књига, јер су писци у стваралаштву за децу доста повезани, и заједнички су радили на њеном стварању. Промоцији су присуствовали бројни поштоваоци писане речи, писци, читаоци, ученици, директори јавних предузећа и установа, представници локалне самоуправе на челу са председником општине Мало Црниће, Малишом Антонијевићем и председницом Скупштине општине, Горанком Стевић.
О Радмили Зорић, говорила је Ана Дудаш, књижевница из Малог Црнића:
„Међу мојим пријатељима песницима некако је упоследње време постао манир објављивање заједничкихкњига. Тако су се у ову авантуру упустили и Радмила Зорић и Љубисав Грујић Груја објављујући заједничкукњигу песама за децу која има два наслова Пусти ме да сањам (Радмила Зорић) и Е баш нећу да одрастем (Љ.убисав Грујић – Груја).
.
Надахнути љубављу према деци, они храбро улазе удечји свет који прима само повлашћене и оне који умеју да се приближе дечјој души. Духовитошћу и шаљивим алузијама они кидају све узе до дечјих срца, постају њихови пријатељи, чувари њихових тајни и осмеха. Радмила Зорић је читав свој живот кроз рад у просвети и педагошку праксу посветила васпитавању и учењу деце. Отуда је она добар познавалац њихове интиме и психологије и до краја дидактична у садржини и порукама својих песама. За Радмилу Зорић песма, осим што мора да буде лепа, треба да буде и поучна и
она се доследно држи тог свог гесла……Сматра Радмила Зорић да деци треба изнова говорити о љубави, човекољубљу, храбрости, скромности, о томе како бити частан, не завидети, не лагати, не красти, не чинити ништа што нарушава моралне кодексе понашања. Дечји умови су упијајућии њима треба увек изнова говорити о врлини иврлинском путу. То је родитељска и учитељска стаза коју треба следити. Песникиња говори о сналажењу у свакодневном животу и ситуацијама које доносе искушења зависти и љубоморе. Увек истиче да треба вредно учити и радити и да само такав однос према животу доноси резултате…“, рекла је Ана Дудаш.
О стваралаштву Љубисава Грујића – Грује, говорила је Славица Јовановић, књижвница и професорица књижевности и српског језика из Пожаревца.
„У песмама дечијих песника увек је све обасјано неком неодређеном светлошћу безбројних алеја светионика. Зато све светлинама жари душе невине и чисте које су тек на почетној стази формирања позитивних људских вредности. Сасвим је извесно да их писац спашава од могућих залеђивања, понекад досадних а понекад опасних тренутака. Отвара им двери до издашних показатеља неуништиве наде, до самог средишта усмерености и безграничне домишљености где захваљујући Аријаднином клупку које се одмотава угледају и одгонетају показујући кроз позитивне активности њихове бескрајне потенцијале који се само назиру. Вођени њима и руком Господњом нашег Исуса Христа, они стасавају у праве мозгалице који неминовно измамљују блажени осмех на лице читалачке публике која их уводи у свет раздрагане маште где чудесима нема краја, где је и немогуће могуће. Тако они постају господари сопственог, у свакој сфери позитивног одрастања, свакако под будним оком и уз слапове љубави својих родитеља, али и окружења безбрижних школских дана уз спознавања обиља збиље кроз коју пролазе широм отворених очију, да буду свесни, да могу угледати пут када им се кочија претвори у бундеву да им оштрице стварности не направе дубок рез…“, рекла је Славица Јовановић.
Поезију ова два аутора, читали су ученици ОШ „Моша Пијаде“ из Малог Црнића: Софија Стојимировић, Матеја Савић, Јован Николић, Јована Тодоровић, Тамер Еслем и др.
Медијатор програма је Данијела Божичковић Радуловић.
