У Библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, организована је традиционална књижевна манифестација „Видовдански цвет“. Организатори су Удружење потомака ратника 1912-1920 града Пожаревца и Библиотека „Србољуб Митић“. 
Поздравне речи присутним гостима и песницима, који кроз поезију негују родољубље, упутила је Данијела Божичковић Радуловић, директорка Библиотеке и Ранка Петрушевска, председница Удружења потомака ратника града Пожаревца.
Беседе о Видовдану, као најзначајнијем дану у нашој историји, говорио је Радомир Андрић, почасни председник Удружења књижевника Србије и Данијела Божичковић Радуловић. Две различите беседе у којима значај Видовдана, посматран из различитих углова, али оно што су рекли Данијела Божичковић и Радомир Андрић представља срж Видовдана и његовог обележавања: „Ми смо народ који има много разлога да буде задовољан, много разлога, да будемо поносни, много разлога да у тренуцима као што је овај, будемо толико поносни да другима, много већима, смемо, сваког тренутка да погледамо у очи. Видовдан значи и победу живота. Он значи и то да га ми не обележавамо само због оних који су страдали – они јесу страдали, али су, пре свега страдали у борби за слободу. Видовдан је сваки дан и сваки тренутак у коме смо- у коме се- не само сећамо предака и ослободилачких борби, већ својим ставом, својим мислима и делима настављамо путевима Српских јунака.
Нека им је вечна слава и хвала – свим Косовским и свим јунацима Српским који су часно и предано бранили ову груду земље на којој живимо. Најмање што за њих можемо учинити је да то никада не заборавимо. Највише што за себе можемо да чинимо је да не издамо ген и запис предака“ (из беседе Данијеле Божичковић Радуловић).
Конкурс „Видовдански цвет“ расписан за најбољу родољубиву песму, ове године је добио статус међународног конкурса, јер су конкурисали и аутори ван граница Србије. Одлуку жирија у саставу : Зорка Стојановић, Славица Јовановић и Татјана Живковић, прочитала је Зорка Стојановић. На конкурсу је учествовало 236 аутора са 263 песама.
По оцени жирија, прва награда припала је песми „Кораци“, ауторке Јоване Аксентијевић из места Љуљаци, oпштина Кнић; друга награда припала је песми „Видовица“ аутора Ненада Милошевића из Пожаревца и трећа награда припала је песми: „Недостојна“, ауторке Драгане Албијанић из Суботице.
Жири је одлучио да се специјално похвали још десет песама: Курђелов крст и прстохват дуката, аутора Милоша Марјановића из Београда, „Молитва“, аутора Милана М. Цимбаљевића, песника из Берана (Црна Гора); „Ако заборавим тебе“, ауторке Нађе Бранков из Вршца, под шифром „Плаво и златно“; „Гранит благослова“, ауторке Леле Ликар из Пожаревца; „Сјај Видовдана“, аутора Миодрага Лзаревића из Пожаревца; „Они хоће моју земљу“, аутора Јована Д. Петровића из Петровца на Млави; „Мој народ“, ауторке Зорке Чордашевић из Бјељине (Франкфурт); „Завичајна трешња“, аутора Новице Стојимировића из Великог Села; „Мајка макрена“, ауторке Дане Радуловић из Новог Сада и „Громоцвет“, аутора Драгише Живадиновића из Калишта.
Награде је уручила председница Удружења потомака ратника 1912 – 1920 града Пожаревца, Ранка Петрушевска, а похвале – Данијела Божичковић Радуловић, директорка Библиотеке „Србољуб Митић“. Добитник признања за дугогодишњу успешну сарадњу и неговање историјске и културне традиције јесте председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић.
У наставку вечери, публици је представљен зборник „Видовдански цвет 2021“, у издању Удружења потомака ратника града Пожаревца и Народне библиотеке „Илија М. Петровић“. О зборнику је говорила Зорка Стојановић, са акцентом на предговор, који је написао пок. Милисав Миленковић и поетске радове са родољубивим мотивима. Стихове са прошлогодишњег конкурса, говорили су: Славица Јовановић, Голуб Јашовић, Данијела Божичковић Радуловић, Јован Д. Петровић, Оливер Стокић, Зорка Стојановић и Ранка Петрушевска.
У културно уметничком делу програма учествовао је Новица Стојимировић, виолиниста као и млада вокална солисткиња и виолинисткиња, Анастасија Николић.
