Мало Црниће
СТАЗОМ НЕПОВРАТА
У организацији Браничевско-стишке књижевне заједнице и Библиотеке „Србољуб Митић“, прошле недеље у Малом Црнићу, бројној читалачкој публици представљена је нова књига Радета М. Обрадовића из Великог Поповца. Реч је о збирци поезије „Стазом неповрата“ из едиције Стишки књижевни круг у издању Браничевско – стишке књижевне заједнице и Библиотеке „Србољуб Митић“.
Присутнима је срдачну добордошлицу пожелео Милисав Миленковић, председник Браничевско стишке књижевне заједнице, напоменувши да је ова Књижевна заједница следбеник Подружнице УКС за Браничевски округ и да ће у наредном периоду, наставити са развијањем издавачке делатности под новим именом, али у истој едицији.
О књизи „Стазом неповрата“ Радета Обрадовића, говорила је Златија Радовановић, књижевник и наставник српског језика у пензији, као и Драган Јацановић, књижевник из Пожаревца.
„…….Иако је поезија Радета М. Обрадовића личне природе, његови песнички искази нису ни бучни, ни разуларени, ни наметљиви. Напротив, у сликању свог живота (и не само свог) песник има меру. Он пева искрено и сетно, као да се молитвено исповеда. Истовремено је трепераво-резигнирани субјекат, али и осећајно мисаони (искуствени) посматрач. Нажалост, ауторови стихови, мада сликају звона, не одјекују весело. Нити радосно – полетно. Често су они мрачно-резигнирајуће интонације, што се може уочити већ у насловима његових песама. Незвани гост, Увели мрак, Мој црни кофер, Пролазна станица, У ноћи безнађа. Сажимајући искуства, песник зна: да свему, што се родило и трајало, мора доћи крај – смрт: „Умреће ноћас / очи сунцокрета / као и сунце овог света/ све дође траје и прође“. Ваља још казати: да је Раде М. Обрадовић показао и доказао (најчешће римованим стиховима) нарочиту љубав према свом Отачеству и свом народу….“ истакла је Златија Радовановић.
„….О Радету М. Обрадовићу најсликовитије говоре његове збирке поезије. Њега су одњихали,успављивали и „У освит зоре“ будили „Жубори Млаве“. Он „Стигом ходи, Хомоље га чува“. Раде „Земљом беспућа“ лута „Незнаним пределима“ и тражи „Сенке у кругу“.“ У освит зоре“ он врши „Укоп идола“. Њему су песме „Јеино имање“. Најновија збирка поезије „Стазом неповрата“ је наставак једне овакве песничке исповести, дубоко лична и осећајна. Свака песма, строфа, стих и реч су дубоко доживљени и проживљени. Свака реч је пробрана и изабрана, препуна дубоке симболике и вешезначаја. Питамо се шта је стаза неповрата. Прва асоцијација је на стазу смрти, стазу без повратка, стазу која је у жаргону опевана стихом „Овим шором више проћи нећеш“. За песника Радета М. Обрадовића та стаза је нешто више. То је једини могући пут човека даље, исправан пут, прави пут, пут са кога нема скретања, нема враћања. То је пут истине и правде, вере и наде, љубави и мудрости. И то се з свакој песми ове збирке осећа….“, нагласио је Драган Јацановић.
Стихове из збирке „Стазом неповрата“ казивао је Драган Т. Јовић, књижевник и глумац АП „Бранислав Нушић“ Мало Црниће. Цео догађај оплемењен је предивним гласом Слободанке Милић и лепршавим тоновима хармоника Игора Стевића, ученика Музичке школе „Стеван Мокрањац“ – одељења у Малом Црнићу.
Медијатор вечери била је Зорка Стојановић.