Нова збирка поезије „У души песма“ Светлане Перишић угледала је светлост дана под заштитнинм знаком библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће. Светлана Перишић је рођена 1960. године у Смољинцу. Објавила је две збирке песама: „Соколица“ и Мирис дуња“.
Данијела Божичковић Радуловић и Антилета Живковић, препознале су вредност њене поезије и написале своје импресије о стиховима Светлане Перишић Велику заслугу има и Златија Радовановић, која је лекторисала књигу.
„….Светлана својим стиховима пева оду животу. Она воли људе, бића, ствари. Уме да се готово детињасто, радује свему што је лепо, а врло мудро, прихвата све што лепо није. За њу су мале и обичне ствари, препуне лепоте, а смех човека је најбољи лек за све проблеме. Стижанка, у срцу идуши, у длановима и браздама на њима-воли и поштује сваки педаљ земље и своје родне груде. Радује се сваком мирису, звуку, травки и класу. Уме да препозна оно што је суштински вредно и важно, богатство које нам је од Бога и природе дато.Где год да гази њена нога, носи и разноси љубав којом је задојена на своме огњишту….“ пише у својим ипресијама Данијела Божичковић Радуловић.
Сваким својим стихом дарује нам причу, откривајући читаоцу део своје душе,чисте као јутарња роса, жубораве као планински поток, подно испоснице Светог Саве. На исти начин и тече Светланина поезија сликовито, слика дуго остаје у оку и уму, лако се памтећи. Њена поезија је чиста и разумљива. Има стихова који изазову и по коју сузу, оних који буде наду, враћају у живот или оплету критички по неделима. Светлана у својим песмама моли, прашта, тражи, дарива, сања и захваљује. Њена не свакидашња енергија и воља једне на изглед обичне жене са села је за свако дивљење. По њеним песмама и неисцрпним новим доживљајима и темама се да наслутити да ћепод Стишким небом још дуго говорити своје песмe…каже рецензент књиге Антилета Живковић.
