У издању библиотеке „Србољуб Митић“ Мало Црниће, Браничевско-стишке књижевне заједнице и Удружења потомака ратника 1912-1920 грда Пожаревца светлост дана угледао је Зборник родољубиве поезије „Видовдански цвет“. У зборнику су заступљени награђени песници по расписаном истоименом конкурсу расписаном за најбољу родољубиву песму у 2017. години. Зборник су приредиле Зорка Стојановић и Данијела Божичковић Радуловић, које су истовремено и аутори рецензије под називом „Вечни плам родољубља“ и Поговора.
„Косово је једна од речи која представља непроцењиву вредност нашег народа, узидане за „век векова“, као
амантет, као некадашње и садашње пресуде српске историје у наше душе, и у душе оних који тек долазе. Пре шест и више векова, на „глобусу“ се ништа значајније догодило од Боја на Косову пољу. Још увек ниједан извор не потврђује да су Турци подбедници, а сви извори ћуте да су Срби поражени. Једино што је извесно и истинито је поезија открила пораз и запевала о њему онако како само певају поражени пред крстом части. У боју се певајући, будила наша национална свест, а када она још у песми пробуди – више не може заспати. Стваралачки чин, велича победу духовне части, јер све
се заборавља па и победе, а порази су победе памћења. Ми памтимо, дакле, побеђујемо поезијом све оно што велича наше родољубље и нашу славну историју. Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, УКС Браничевско-стишка књижевна заједница и Удружење потомака ратника 1912 – 1920 града Пожаревца, наставили су са традиционалним „Видовданским поселом“ и конкурсом родољубиве поезије „Видовдански цвет“ и ове године. Колико смо успешни у томе, доказ је вели-
ки број учесника конкурса који је ове године попримио међународни карактер. Осим песника из Србије, па-триотске песме у оквиру нашег „Видовданског цвета“, певали су и песници из Хрватске, Црне Горе, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Ирака. Награде најуспешнијима на конкурсу, уручене су у Заовачкој гори, на Видовданској прослави, уз при-
годан културно-уметнички програм и сећање на дане Косовског боја и Видовдана. Невиним жртвама највише дугујемо, посебно онима које нису именоване. Оне чекају нас, потомке да их се сетимо. Ми срцем у крви кованом, новим снажним, бунтовним стиховима то и чинимо, јер смо као покољење одабрани да их се достојно сећамо…. свако на свој начин, а ми – песници – поезијом.“, записала је у поговру Данијела Божичковић Радуловић
„Родољубива поезија повезује културни и духовни развитак једног народа и поистовећује се, са постојањем и судбином нације. Поезија уопште јесте рефлекс збивања и околности. То се најбоље може уочити у родољубивој лирици, јер је саткана од поетских реакција на драматична збивања, која су физички и психолошки потресли биће народа. Родољубље у поезији је пролазило кроз многе фазе – од једноставног поклича на узбуну и проклињања, до метафизичке концепције нације, која се богато расцветала у новијем времену. У исти мах,родољубива поезија је најједноставнија и најсложенија
поетска форма. Најједноставнија – јер је врло често непосредна реакција, резултат одбрамбеног или агресивног нагона, скученост тренутка и неразумевања. Најсложенија – јер својом свеобухватношћу може да се изједначи са митском прошлошћу, да постане експлозивни тренутак садашњости и јасна, у ново митско рухо одевена визија будућности.
У српској родољубивој лирици врхунски домети песника били су инспирисани сећањем и тугом, или позивима на отпор и сновима о слободи…“ пише у уводном тексту „Вечни плам родољубља“, Зорка Стојановић.
Оно што библиотеку „Србољуб Митић“ издваја од осталих издавача јесте чињеница, да запослени у библиотеци сами учествују у стварању књиге, попут овог Зборника, јер је сами уређују, раде лектуру, коректуру, дају идејно решења корица, што значи да су целим својим бићем посвећени писаној речи, као трајном документу јер „РЕЧИ ЛЕТЕ – ЗАПИСАНО ОСТАЈЕ“