Пред бројном публиком у којој се као и увек нашао председник општине Малиша Антонијевић, са својим помоћником Топлицом Ђорђевић, показајући тако интересовање за све што се дешава у култури, у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, представљена је књига „Стварност илузија“ (кратке приче), Драгане Младенов, младе књижевнице из Новог Сада. Драгана Младенов је рођена у Новом Саду, где и сада живи, али Основну школу и Гимназију завршила у граду Пожаревцу, за кога је вежу лепе успомене.
Програм, је започет сценским приказом приче „Конопац“, у извођењу Зорке Стојановић.
„Уметност у себи мора да има нешто ново, неочековано, иритантно, запрепашћујуће, нежно, опасно, забрињавајуће, смирујуће, другачије, иначе није уметност, него само бледа копија.Драгана Младенов је ризиковала. Унела нешто ново. Супроставила се учмалости и постала креатор своје стварности. Искројила је свет по својој мери. Обојила своје дане. Вечерас бојимо – музиком, речима, сликом. Слике долазе из маште, па се кроз ковитлац унутрашњег бића аутора, смирују, стишавају, и испливајаву на површину наше стварности, правећи ковитлаце, вртлоге и вирове. Драгана Младенов, свет и своје светове чује нотама, осећа речима, боји душом. И као што је Чарлс Латвиџ Доџсон познатији као писац Луис Керол написао Алису у земљи чуда, тако и професорка математике, Драгана Младенов, пише приче које се граниче са ововременским, прелазећи у неку другу сферу постојања….“, рекла је у уводној речи, директорка библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић.
На питања везана о књижевној, драмској и ликовној уметности, јер је Драгана Младенов у свом уметничком стварању – разнолика, одговарала је ауторка књиге „Стварност и илузија“.
У наставку програма Анђела Цветковић говорила је песму „Мостови“ а уследили су сценски прикази прича: „Шоља топлог чаја“ у извођењу Антилете Живковић и Радице Павловић, док су Данијела Божичковић Радуловић, Јелена Јовичић и Данијела Момировић, веома верно приказале причу „Плаћеник“. Поезију Драгане Младенов читала је Анђела Цветковић.
„Са Драганиним причама ви ћете лебдети у ваздуху, бити у неизвесности, осећати најјачу љубав, неописив страх и поставићете себи питање колико стварност може бити благонаколна и колико окрутна. Њене приче су прави мали кратки филмови, који нас без даха остављају…“, записао је песник, Вукашин Војводић. Био је у праву. У ризници Драганиних прича, заиста су сви присутни остали без даха, јер било је ово једно веома креативна и несвакидашња промоција у којој је до изражаја дошала повезаност аутора, текстова из књиге, учесника програма и публике.
