У библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, читалачкој публици представљена је нова књига Светлане Перишић „Живот у олуји“ у издању ИК „Чуварник“ – Пожаревац. Светлана Перишић из Смољинца је песникиња, о којој се не мора писати и говорити. Њени стихови је тако верно представљају и сликају живот жене, која живи за породицу, Стиг, плодне њиве и поезију. Збирка поезије „Живот у олуји“ је њена четврта књига, којом се поноси не само она, него сви присутни. Није изненађење, да се на једној оваквој промоцији у публици нађе и први човек општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић, који је пажљиво пратио програм. Уз Светлану Перишић били су чланови породице, рођаци, пријатељи, комшије, песници…
Присутне госте, поздравила је директорка библиотеке „Србољуб Митић“, Данијела Божичковић Радуловић, која је и рецензент књиге:
„…Светлана у својој Души, као у ковчежићу са златницима, чува и негује све оно што за њу представља драгоценост. Благо је на сигурном, а она поступа у складу са оним што земља и живот захтевају од ње. Стално у покрету. Док ради, руке су упослене, а мисао лети, шири крила, одлази високо, у непознате пределе. А онда, Светлана обрише зној са чела, насмеје се себи и животу и прихвати се за папир и оловку. Тад бујица стихова незаустављиво излази из њене топле Душе. Речи, нежне и благе, речи лековите, речи човечне, речи које су пуне музике, ритма, и тананих нити слојевитих и дубоких. Читајући или слушајући њене стихове, не можеш а да не помислиш- она је рођени песник, то је њен смисао постојања на овој планети. Да, али она је и супруга и мајка и бака. И пријатељ. Жена. И човек. У свему часна и искрена. У томе је њена величина…“, рекла је Данијела Божичковић Радуловић.
О поезији и поетском раду Светлане Перишић, говорила је и Ана Дудаш, позната књижевница из Малог Црнића:
„…Љубав је та потка са којом она учвршћује и размножава јединство људи, коју она шири у свом најдубљем сјају. Шири у висине небне, да би темељи трајања били чвршћи, мање рањиви да се не стопе са пролазношћу. Да изникле лепоте трају у људским душама, зарад што праведнијег и што богоугоднијег људског трајања, јер поетеса Светлена никад не дозвољава себи да изневери оптимистички сензибилитет, ма какве је олује витлале…“, рекла је Ана Дудаш.
Присутнима се обратио и Синиша Ристић, књижевник из Пожаревца, рецензент и издавач књиге „Живот у олуји“ Светлане Перишић.
„…Коа, јапански писац добио је Нобелову награду. Одмах по сазнању послао је сестру и жену на гробље да јаве и мртвима а не само живима да је управо он добитник најпрестижнијег светског књижевног признања на свету. Ево у прилици смо да нешто слично чини и стишка поетеса Светлана Перишић уз ограду да она јавља само живима да је објавила своју четврту књигу „Живот у олуји“. Поред већ највеће песникиње са села и о селу Милене Јововић из Добраче у околини Крагујевца и Светлана Перишић из прелепог србијанског стишког вилајета цео свој живот без остатка посветила је са исконском пуноћом душе и срца поезији,лепоти ума и духа. Она је рођени песник и уз ту одредницу нема више ни реч да се дода. Њени поетски дарови нису само у најлепшем смислу рустикални, завичајно свежи. Питорскни, стихови заокружених визија него и више од тога молитва душе за све људе, Јер, једино песмом може се избећи пролазност свих добара, младости и живота. Свако ко је читао или ће читати стихове Светлане Перишић имаће удружено осећање, лепог, корисног и племенитог и увек ће бити на божанском извору рајске пријатности…“, рекао је Синиша Ристић.Стихове из збирке песама Светлане Перишић, говориле су Данијела Божичковић Радуловић, Антилета Живковић, као и Митровић Мирослав.
