(Странац у сопственој кожи – 1 у 10 милиона / Милан Митић; приредила: Данијела Миланова Божичковић Радуловић.- Београд: Невладина организација Милан Митић 1 у 10 милиона, 2019.)
Волим раскрснице. Ту се рачвају, укрштају путеви и људске судбине. Место где се памте сусрети, кораци одласка, и доласка. Путеви су отворени…на први поглед исти, а ипак тако различити. Унутрашњи мир у колевци усхићења, радости слободе кретања и сусретања…
Да ли је сусрет Данијеле Миланове и Милана Митића био судбински? Не знам! Знам да се сусрет десио, на једној од незнаних, тајновитих и велом јаке воље, прекривеној раскрсници. Преокрет у њиховим срцима био је неизбежан. Изабрали су прави пут – пут међусобног разумевања у процени добрих и лоших дешавања. Оно најбитније је да нису планирали повратак на почетак – на ону моћну и судбинску раскрсницу на којој се срели и емоцијама препознали. Из разговора родила се само једна реч даље, што даље од Миланове прве животне раскрснице. Пошао је погрешним путем. Успео је да се врати на почетак, али као други, нови Милан, који сада препознаје прави пут на први поглед.
Споразум потписан немим погледом, оверен поверењем. И!? Кренули су. Милан је говорио а Данијела слушала, провлачила кроз сопствене филтере и писала причу – ону праву, животну, истиниту. Истина, кажу, много боли, али Миланова истина опомиње, упозорава, спречава, учи…
Није Данијела имала вагу да мери речи. Oдмеравала их је душом. Ни мало ни много, тачно онолико колико треба. Тек да пробуди читаоца, развије што дубље његове мисли о ономе што чита, и на крају их изведе на површину садашњице, да плутају попут сјајних звезда на тамном небу. Зналачки је препознала звезду,
која никад не престаје да светли у души Милана Митића, нови живот младића на темељима некадашњих животних тренутака, сатканих од младалачких непромишљених грешака и судбинских изазова. Леп, здрав, омиљен у друштву, примамљив за девојке, желео је више…скупе ствари, лагодан живот, журке, моторе, брзу вожњу. Имао је све то. Желео је више. Жудео је да отвори врата свих могућих дана унапред. Желео је моћ – ону огромну, коју нико други нема. У жељи да је што пре освоји, алкохолом јача расположење и појачава адреналин за достизањем немогућег. Није знао, или није хтео да зна да је та моћ прескупа и да се животом плаћа. Жеља доминацијом и поседовањем моћи, када су неке друге, на први поглед ситне ствари у питању – равна је нули.
Али, сазнао је. Незвану краљицу Смрти гледао је у очи, и она њега. Борба погледа трајала је дуго…Победио је Милан, уз подршку родитеља, пријатеља…неразјашњених околности у коме није наслућено његово ново рођење. Други осећаји, друге мисли, друге жеље…Да! То је нови Милан – 1 у 10 милиона. Данас је скроман младић са мисијом да помогне другима да не би прошли пакао, из кога се он уз сопствену неверицу спасао уз апел: НЕМОЈ ДА ПИЈЕШ КАДА ВОЗИШ; НИКАДА НЕ ВОЗИ ПИЈАН! АЛКОХОЛ И ВОЛАН НИКАДА ЗАЈЕДНО! Ја више не могу да помогнем себи. Али, могу другима. Ако и један живот буде спашен – вреди. Вредело је…., каже Милан Митић.
Данијела Миланова? Књижевница, сликарка, мајка троје деце…аутор књиге Странац у сопственој кожи? Шта је са њом? Колико јој је само храбрости требало да саслуша Миланову причу? У колико густу сузу је сузбијала мајчинска али и осећања жене, док је писала ове наизглед питке али болне и
судбоносне редове, у трагању за смислом живота, сазнања и новог рађања исте личности? Жена са душом. То је Данијела Миланова. Она позива да се млади издигну из ништавила свакодневице, језгра наметнутог хаоса, зла и крену ка изобилној Светлости – ка животу. Да би опстали, задобили свој мир и спокојство, ма колико страствена искушења брзог и „моћног“ живљења за младог човека примамљива била, не треба тежити за оним што му није дато. Стварност кроз претрпљени бол, кроз веру у реч, вешто је обликовала огледало набоја емоција и надарености, као спој стваралачког али и природно божанског чина.
Као тихи мудрац из књижевне ризнице Данијела између стварности и лажне слике живота (коју је Милан имао пре несреће), ставља Милана Митића у жижу васкрнућа наде и зачетка новог пута једне, а опет са супротне стране друге личности. Зрно сазнања, макар и оног закаснелог је мудрост и вера човекова. Стварност, свакодневица реалност, субјективно сажета у зрну исповести , молитви, апела и упозорења.
Читаоц ће засигурно уочити особит и осетљив ауторкин приступ овом делу, мисаони и етички склоп Милана Митића и Данијеле Миланове.
МилаНова? Случајност? Мислим да није. Живот НовоМилана, описује МилаНова. Није то случајност. Њихова прича одраз је космичког универзума, оног око нас и у нама.