Збирка поезије „Да речи узалуд не лете“, песникиње Летице Миловановић, представљена је читалачког публици стишког краја у библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу.
Летица Миловановић рођена је у Жагубици 1970 године. Живи и ради у Бору. Из њеног књижевног опуса издвајамо новеле „Дрољица“ и збирку прича „Да се џакамо у Омољу“. „Да речи узалуд не лете“ је њена прва збирка поезије, а читаоци су је са великим усхићењем прихватили.
О књизи су говорили Данијела Божичковић Радуловић, и Карло Астрахан, уредник и писац из Београда, један од рецензената.
„….Летица Миловановић је песникиња, чија креативност прелази границе уско везаног књижевног израза налазећи за своју креативност више књижевних рукаваца у виду кратке приче, романа или поезије. Свој раскошни таленат Летица Миловановић несебично показује у првој збирци песама занимњивог наслова „Да речи узалуд не лете“. Оно што је доминантно у овој раскошној збирци поезије је снажно присуство симболике воде у песмама. У песми РАДОЗНАЛА каже: „Зароних дубље, / испод свих извора знања / тражећи кап из које настају реке…“.Успела је у намери да однос светла и таме, доброг и лошег, јасно ослика дуализам кроз поезију….“, рекао је Карло Астрахан.
Занимљиво је да су у разговору о песмама Летице Миловановић, учествовали писци и љубитељи поезије из публике. Марија Стојићевић је својим дивним гласом, певајући изворне песме оплеменила читав догађај, као и Драгана Алексић, која је читала поезију Летице Миловановић.
У улози модератора програма изврсно су се снашли Данијела Божичковић Радуловић, и Карло Астрахан, јер само представљање књиге одвијало се на један занимљив, несвакидашњи начин и благо речено „мимо протокола“, што је само атмосферу учинило очаравајућом. Осећања публике, домаћина, гостију и саме песникиње Летице Миловановић, стопила су се у једно непоновнљиво и устрептало осећање, топлине и љубави – љубави и привржености према поезији.
