У оквиру Фестивала Драмских аматера села Србије, у библиотеци „Србољуб Митић“, одржана је промоција књиге „Ономастика Малог Црнића“, аутора Славице Јовановић и Голуба Јашовића.
Поздравну реч публици упутила је директорка Библиотеке, Данијела Божичковић Радуловић. О књизи су говорили: Мрс Марија В. Запутил, Душан Стефановић, лектор филозофског факултета, као и сами аутори.
„….Ономастика ове Општине, пре стварања ове књиге, врло је мало истраживана. Сва научна истраживања аутори су уважили. О томе сведочи наведена литература и наведена цитирања кроз Уводну напомену. Представљене су и географске карте (Карта Малог Црнића и Карта Браничевског округа). Колико је ова књига значајна и колики је њен допринос, говоре три рецензије еминентних професора. Др Јордана Марковић (Филозофски факултет Универзитета у Нишу) наводи: „… Овај обиман рукопис доноси драгоцену, пре свега теренску грађу и то је његова највећа вредност. Имајући у виду чињеницу да је грађа најчешће прикупљена од најстаријих становника, оних који још увек памте микротопонимске, али и друге називе којима прети заборав, веома је важно конзервирати ову грађу у штампаном облику и тиме је сачувати као извор бројних података за будуће генерације…” (684); проф. др Михај Н. Радан (Универзитет у Темишвару) каже: „… Рукопис, без сумње, представља добру основу за даља, шира ономатолошка истраживања са косовско-ресавског дијалекатског ареала…” (686); и проф. др Драган Лилић (Филозофски факултет Универзитета у Приштини) има позитивне критике који на крају рецензије закључује: „…са задовољством препоручујем ову књигу која садржи попис антропонимије и топонимије с једног подручја српског језика…” (688).
Веома је уочљива огромна и детаљна посвећеност Голуба Јашовића и Славице Јовановић у овом значајном подухвату, како за ономастику као науку, тако и за Општину Мало Црниће. Истраживање заслужује сваку пажњу и велико признање: признање за труд, пожртвованост, научност и свеобухватност. Иако је за нека села дата детаљнија ономастичка грађа: топоними, антропоними (породични надимци, презимена, мушка лична имена, женска лична имена, мушки хипокористици, женски хипокористици, мушки лични надимци, женски лични надимци), а у другим селима мање детаљнија: топоними, антропоними (породични надимци, презимена) – свеобухватност као атрибут не мањка: ова књига је јединствена, сложена, исцрпна, универзална и сврсисходна. Она представља пример истраживања ономастичке грађе са било ког подручја, те уједно и позива на даља истраживања и овог краја и других крајева наше земље. Стручност, објективност и систематизација, али и сликовитост, атрибути су који описују научни стил Голуба Јашовића и Славице Јовановић, те је ова књига вредна пажње сваког дијалектолога и лексиколога, а нарочито мештана Општине Мало Црниће, јер у овој књизи записана је историја њиховог села и њих самих, заправо, ризница ономастике….рекла је Мрс Марија Зуптил.
„….Ономастички материјал пописан је у деветнаест села која административно припадају општини Мало Црниће и Браничевском округу. То су села Врбница, Велико
Село, Крављи До, Топоница и Шљивовац, настањена са леве долинске стране реке Млаве, и села Аљудово, Батуша, Божевац, Велико Црниће, Забрега, Калиште, Кобиље, Кула, Мало Градиште, Мало Црниће, Салаковац, Смољинац, Црљенац и Шапине, смештена са десне стране поменуте реке Млаве.
Аутори, нажалост, нису забележили комплетну ономастичку грађу. Сва мушка и женска лична имена, мушки и женски хипокористици, породични и лични надимци, презимена и топономастичка грађа записани су у селима Батуша, Божевац, Мало Градиште, Мало Црниће, Смољинац, Црљенац и Шљивовац. У осталим селима пописани су само породични надимци, презимена и топонимија, а обиман корпус ономастичке грађе навођен је у оквиру сваког села засебно.
Лична имена навођена су азбучним редом, као и лични надимци, код којих је наведена и њихова семантика, уколико је позната. Што се тиче презимена, забележено је све што се могло забелелшти на терену – наведене су информације о носиоцима презимена, где и када су се населили, која им је крсна слава, кao и број породица које живе у селу са истим презименом. По својој структури, презимена су иста као и у другим крајевима на српском дијалекатском простору, али присутан је и знатан број страних презимена, нпр. Бреслер, Каурин, Палента, Шукунда и др. У свим селима забележени су породични надимци, будући да скоро свака породица у овом пределу има свој надимак. Код навођења хипокористика дато је пуно име од којег је хипокористик изведен. Забележене су укупно 9.262 ономастичке јединице, од тога 2.100 топонима и 7.162 антропонима, што је заиста изузетан подухват погледамо ли друге ономастичке студије. Пописани су и сви етници и ктетици, а скоро свака ономастичка јединица дефинисана је и акцентована онако како је слухом регистрована. Упркос чињеници даје испитивани терен претежно равничарског типа, забележена је изузетно богата топонимијска грађа, а то се може издвојити као једна од најважнијих вредности монографије.
Тежња аутора да учине свеобухватни приказ општине Мало Црниће, како лингвистички тако и ванлингвистички, приказана је и кроз списак библиографских јединица које нису искључиво лингвистичке већ обухватају и поље антропологије, историје, социологије и др., што је и те како још један од показатеља вредности монографије Ономастика Малог Црнића.
С обзиром на то да нема много лингвистичких радова о наведеном пределу, овај подухват Голуба Јашовића и Славице Јовановић сам по себи је од немерљивог значаја за науку, а прикупљена и забележена грађа чиниће
свакако добар основ за даља истраживања.“, рекао је Душан Стефановић.
