Још једна књига из пера и душе Ане Дудаш, књижевнице из Ковачице, која шездесет пет година живи под стишким сунцем у Малом Црнићу. Активније почиње да се бави књижевношћу од 1969. године, када је Србољуб Митић, песник из Црљенца, њене стихове објавио у антологији „Предели поезије стишких песника“. Од тада Ана Дудаш је објавила 30 књига из области поезије, прозе, 33 књиге из области стваралаштва за децу (поезија, проза, сликовнице). Преводи текстове књижевних стваралаца са словачког и руског језика. Објавила је и 10 преведених књига. Добитник је бројних значајних признања и награда. Радује се Ана Дудаш свим наградама, али најдража награда је она коју свакодневно прима за несебичну љубав и доброту коју шири свуда око себе. Управо ту награда даје снагу Ани да не посустане на овом за многе загонетном путу. Дечији пољупци, чврст стисак пријатељске руке, радост и поштовање чине еликсир младости, Ане Дудаш.
Пред нама је њена нова књига есеја РЕЧ О РЕЧИ VIII. Серијал импресија или књижевних критика о прочитаним књигама, допуњен је осмом књигом са поднасловом „Учење је светлост“ (Јапанска пословица). У овој књизи су текстови: Човекољубље кроз сабрана дела, Кад из равнице нада израња, Лазур поетских речи, Разбокорени лумен равнице Жуборење детињства, Жижа стваралачке свестраности, Остварење двери до изворишта маште, Неукротивост алтруизма и необузданост чежње, У средишту освита лирског израза, Изазови истинске љубави, Лирски дамари живота и др. а писци који су заокупили пажњу књижевнице Ане Дудаш и били инспирација за називе критичких и пажљиво одабраних текстова су: Драгица Шредер, Мирко Демић, Ђурица Крстин, Милутин Ж. Павлов, Љубиша Ђидић, Загорка Бунхорисаде, Голуб Јашовић, Славица Јовановић, Раша Перић, Златија Радовановић, Жаклина Перић, Зорка Стојановић, Светлана Перишић, Рада Несторов, Викторија Милеску, Раша Перић….
Ана Дудаш се ослања на младост и ту види лепу сунчану будућност. То види у Мирку Димићу и његовој књизи „Из собе у собу“: „…..Путем разноврсних слика он оживљава једно не тако давно време са свеколиким манирима успешног приповедача. Кроз кратку форму истиче дубоку сензибилност која доноси савршену једноставност исказа не изостављајући поред трагике да унесе и светлост у суморна збивања. Она га обасјава, доноси му валере вредности и занимљивости у приповедању….“ пише Ана Дудаш, о Мирку Димићу.
Књига есеја „Реч о речи VIII“ већ је нашла пут до читалаца, а и своје место у Завичајном фонду Библиотеке „Србољуб Митић“, где се налазе све књиге, ове књижевнице.