Антилета Ана Живковић је изузетна по много чему, а између осталог и по начину на који се појавила у нашој књижевности. Први сусрети са читалачком публиком били су облежени поезијом , да круну њеног досадашњег књижевног стваралаштва чини роман „Тајна ауре“ поред, романа „Одрицања од љубави“ и „Исповест победије“
У тренутку кад су се њени романи нашли у рукама читаоца, Антилета Живковић је у подједнакој мери деловала освежавајуће, али и изазивно. Смело се потврдила зрелошћу, у књижевном стварању, која се развијала континуирано и без приметних квалитативних колебања.
Роман Тајна ауре пријатно је изненадио читаоце на начин којим наглашава велико интересовање за велике теме и универзалност језика и стила. Тема романа је „велика“, уколико се догађања у сржи односе на оно што је немерљиво, у овом случају то је љубав она права исконска, која увек недостаје, која је свима нама потребна као ваздух, хлеб и вода. Волети и бити вољен – Анин мотив за животна достигућа у свим областима. Остварити се у пуном светлу, као стручни радник, супруга, родитељ, пријатељ, књижњвник…може само онај ко уме да воли, али и поседује способност, да ту љубав покаже, пренесе, да би вољен и био.
Цитат Марсела Соражоа „Можете све учинити, мислити или веровати, поседовати читаво знање света, али ако не волите, нисте нико и ништа“. , на првој страни књиге, говори све. Мислим, да је Ана баш то хтела, кроз причу својих јунака да нам каже и успела је у томе.