Селма Отила Ловиса Лагерлеф (швед. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), рођена је 20. новембра 1858. године у Шведској. Била је четврто дете пуковника Ерика Лагерлефа и Луисе Лагерлеф, рођене Валрут. Рођена је са тешком повредом кука. Када је имала три и по године разболела се и остала парализована у обе ноге али ова болест нестаје исто тако тајанствено како је и настала. Као и многа друга деца тог времена у Шведској браћа и сестре Лагерлеф добиле су кућно образовање пошто нови свеобухватни школски систем није био изграђен потпуно. Учила је и енглески и француски.Била је озбиљнија, тиша и мирнија од своје браће, сестара и вршњака, делимично због ноге. Међутим, била је надарена и волела је да чита. Први роман прочитала је у седмој години и већ тада се одлучила да постане писац.У десетој је прочитала целу Библију. Отац јој је тада био јако болестан и веровала је да може оздравити само ако прочита целу Библију. У дванаестој је написала једну дужу песму о родном крају. У четрнаестој години проводи неко време у Стокхолму због физиотерапија, и та посета је за њу имала велики значај, После завршеног основног образовања, провела је неколико година код куће да би у јесен 1881. уписала учитељску школу у Стокхолму против очеве воље. Током образовања, породица запада у економске проблеме и посед Морбака се продаје. Отац јој умире 1885.
Током свог образовања, схватила је да су људи из њеног родног краја подједнако занимљиви и важни као они о којима је читала на часовима историје књижевности и тада одлучује да ће управо о њима писати у будућности. По завршетку студија добија посао у основној школи у Ландскруни и ради као учитељица.
1891. дебитовала је књигом „Геста Берлинг“,
која се данас сматра једним од класичних дела шведске књижевности. Тадашњи критичари су је различито примили будући да је кршила популарне стилске идеале реализма.
Крајем 19. века напушта учитељски посао и издржава се искључиво писањем.
Нобелову награду је добила 1909. године за своја дела, јер је њима свету прилижила Жведску. Прва је жена – књижевница, која је добила Нобелову награду. Умрла је 16. марта 1940. године.
Ову награду су пре ње добиле само још две жене — Марија Кири за физику 1903. и Берта фон Сутнер за мир 1905.
• Чудно, када питате било кога за савет, сами видите шта је исправно.
• Чудна је ствар вратити се кући. Док сте још на путовању, уопште не можете да схватите колико ће то бити чудно.
• Нема много укуснијег од похвале оних који су мудри и способни.
• Јер шта је човекова душа него пламен? Трепери у и око тела човека као и пламен око грубог балвана.
Извор: Википедија.