Човек коме се по речима Душана Д. Рњака, клањала цела Европа јесте Јоца (Јован) Савић, родом из Новог Бечеја. Код Савића се осећала велика љубав према позоришту. Себе је несебично давао позоришту, као глумац, редитељ и као теоретичар. Рођен је 1847. године, а 1854. године сечи се у Беч. Тамо завршава Реалну гимназију и почиње са наступима. Први наступ имао је 1865. године у Градском позоришту у Базелу. Подједнако добро је остваривао улоге у комедијама и трагедијама. При крају глумачке каријере, почео је да се бави режијом. Режирао је скоро све Шекспирове трагедије, историјске драме и комедије, али на његовом редитељском репертоару била су и дела Гетеа, Молијера, и др. Добитник је бројних награда и признања у Минхену. Бо је почасни члан Друштва немачких позоришних стваралаца, али и почасни редитељ Српског народног позоришта у Београду и Новом Саду. Умро је 1915. године у Минхену, где је и сахрањен у Алеји заслужних грађана.
Бо је поносан на своје српско порекло. Дописивао се са Лазом Костићем, и другим значчајним личностима из Србије….
Више о Јоци Савићу, можете пролитати у књизи, коју можете позајмити у библиотеци „Србољуб Митић“, под називом: ЈОЦА САВИЋ – ЧОВЕК КОМЕ СЕ КЛАЊАЛА ЕВРОПА, а написао ју је Душан Д. Рњак.