ових дана пово је актуелана његова књига Јутра са Леутара у којој говори о најевћеме проблему који човек покушава да реши, а тај проблем је у ствари проналажење и очувања спокојства, које је и сам увек тражио, али га није нашао.
Све велике вере и филозофије ишле су за тим да човеку најпре улију у душу спокојство. Другим бићима је довољно да имају храну и пребивање па да буду спокојна, и чак радосна, а једино човек може постићи и сва богатства и све благодети, па да ипак остане неспокојан. У Јутрима са Леутара Јован Дучић објашњава различите појаве па и апстрактне појмове (мирноћу, мржњу, плес, љубомору, сујету, страх, разочарење, родољубље, карактер и уљудност) помоћу грчке и римске митологије, историјских догађаја, знаменитих личности и народних умотворина не би ли читаоцу били јасни и опипљиви.
Аутор наглашава колико је значајно свакодневно продубљивати своје знање јер на тај начин спознајемо истину која води до слободе, то јест коначног тријумфа над слабостима. Дучић је свестан да је човек одвајкада саткан од добрих и лоших особина и ни у једном тренутку његова критика није злонамерна, већ пуна саосећања.
Човек се мора одиста издвојити из гомиле да би могао нормално мислити. Гомиле поруше споменике којим су се и саме до јуче клањале, и градове које су саме – с тешком муком изграђивале.