ПИСЦИ РОЂЕНИ У ЈАНУАРУ:
Вирџинија Волф рођена је 1882. године у Лондону. Била је енглеска списатељица и активистица за женска права. Након што је као девојка остала без родитеља, на сестрин наговор престала је да се школује, али је то надокнадила читајући разне књиге из свих домена знаности и уметности. Као дете била је злостављана од своје полубраће, што је имало утецај на њено психичко стање касније у животу, баш као и честе смрти блиских чланова обитељи. Живећи у Лондону, често се дружила са славним и значајним уметницима и писцима, проналазивши међу њима истомишљенике. Након удаје за Ленарда Волфа, сели се на мужев наговор на ладање, далеко од гужве града. Пошто су већ тада почели да је море душевни проблеми, њен муж је мислио да ће је на тај начин најбоље да заштити. Ипак, живот ван Лондона на Вирџинију је имао лош утецај, зато се с мужем вратила у град.
Почела је да пише и објављује књиге. Након првог изданог романа „Путовање“, с мужем отвара издавачку кућу. У тој кући издала је свој најпознатији роман „Госпођа Деловеј“.
У овм роману Вирџинија Волф се, осим темама о животу, бави и питањима смрти. Као опреку позитивној, друштвеној и заштићеној госпођи Деловеј, смешта лик душевног болесника Септимуса Варена Смита. Он је мрачан и пун страхова, отуђен од целога света, па тако и од сопствене супруге, Септимус је опседнут смрћу, али се чини да је смрт опседнута и њиме. Наиме, он пати од халуцинација и привиђења духа свог преминулог пријатеља Еванса. И док госпођа Деловеј на крају свог промишљања изабире помиреност са својим животом, проналазећи у њему разлоге за срећу, притом осећајући мир, Септимус у свом немиру, страху и бегу пред затварањем у лудницу, изабире смрт, скочивши кроз прозор. Овај монолошко-асоцијативни роман одвија се у тек једном дану. Започевши одласком госпође Деловеј у набаву потрепштина за вечерашњу забаву, а завршивши након те забаве. Већина радње романа одвија се управо описом унутрашњих монолога госпође Деловеј, па је сва радња заправо смештена у свест главног лика. На спољашном свету не догађа се ништа претерано важно ни занимљиво.
Ипак, путем субјективног проматрања окружења којим се Г-ђа Деловеј креће, добиЈамо јасну и потпуну слику места који је окружује. Главни лик нам тиме детаљно описује Лондонске улице, посебице оне богате и лепо уређене, јер се управо таквима она шеће у набавки цвећа. Сусреће људе, незнанце, мноштво лице које не препознаје, али која остављају довољно утисака на г-ђу Деловеј да би били вредни и проматрања и коментисања. Списатељица на овај начин спаја спољашња догађања с током својих мисли, дајући нама читатељима потпуну слику једне особе и као чланице друштва и као индивидуе.