Научник који је схватио да се не врти све око Земље као што се до тада мислило, већ Земља кружи око Сунца – Никола Коперник, рођен је 19. фебруара 1473. године.
Његова хелиоцентрична теорија, која ставља Сунце у средиште система, зарадила је Копернику титулу оца астрономије, а његово дело О кретању небеских тела сврстала међу најважнија у историји науке.
„Коперник је у пантеону људи који су допринели развоју науке зато што је начинио прекретницу у начину на који наука посматра природу.
„Показао је да научна објашњења не морају да одговарају ономе човек може да спозна својим чулима“, каже научни новинар Слободан Бубњевић
Стивен Хокинг, човек који је тражио „теорију свега“
Како се „глобусар“ из Босне инфилтрирао међу равноземљаше и направио пуч
Балкан и свемир: Како планете добијају имена
Иако је Коперник изнео закључке који нису били у складу са црквеним учењем, дело се није нашло на мети Ватикана све док други научници после њега нису почели да развијају теорије на основу његовог учења.
Италијански астроном Ђордано Бруно је као јеретик спаљен на ломачи, а Галилео Галилеј смрт је дочекао у кућном притвору.
Ко је био Никола Коперник?
Овај научник је по позиву био римокатолички свештеник из реда језуита.
Родио се у Пољској, где је провео скоро читав живот.
Био је изузетно образован – прво је у Кракову завршио студије теологије и природних наука, а онда га је ујак, који је био бискуп, послао у Италију да заврши и медицину.
Бубњевић подсећа да је Коперник живео у време када физика још није постојала као наука, а није се знало ни за теорију гравитације, која је касније објаснила зашто мања тела – попут планете Земље – круже око већих, као што је Сунце.
Нису постојали ни диференцијални и интегрални рачун, који су касније добили важну улогу у прорачунима кретања небеских тела.
Поред тога, црква је имала велики утицај на тумачење природе.
Међутим, истиче Бубњевић, то „није било мрачно доба“.
„Тада је већ постојала мрежа универзитета широм Европе, скуп античких знања о природи, па и о астрономији, као што је Птоломејев систем кретања звезда и планета, према којем је Земља у средишту свега“, објашњава.
„Нама то данас делује смешно, али само зато што од најранијих дана учимо другачијим стварима, а тада су се људи ослањали чула – могли су да виде да се Сунце креће по небу и мислили су да је Земља статична“.
Бубњевић подсећа и да се тада још није размишљало како статичност може да буде илузија онога ко стоји и гледа.
„Када путујемо возом, чини се свет око нас креће, а да смо ми у месту, с тим што данас имамо знања која нам омогућавају да разумемо шта се ту дешава“, додаје.
„Тада ни воз није постојао и човек није имао разлога да сумња, између осталог, јер се кретао малим брзинама“.
Нови робот је на Марсу – НАСА ровер слетео на Црвену планету
Прве фотографије Црвене планете стигле су са „Наде“
Коперникански преокрет
књига коперник
Живећи у градићу Формброк, на североистоку Пољске, Коперник је изградио опсерваторију одакле је проучавао звездано небо.
„Птоломејев систем је предвиђао кретање планета на основу одређених математичких прорачуна“, објашњава Бубњевић.
„Међутим, научници тога доба су приметили да постоје одступања – када би израчунали и погледали у небо, планета не би била баш на оном месту где су је очекивали“, додаје.
Покушавајући да разреши овај проблем, Коперник је схватио да је потребно преокренути читав систем – и ставити Сунце у центар.
„Била је то потпуно неочекивана идеја, зато и данас за нешто револуционарно кажемо да је коперникански преокрет“.
Тако је овај пољски астроном поставио основе хелиоцентричног система.
Коперник је налазе објавио 1543. године – свега неколико месеци пред смрт – у шест томова под насловом „О кретању небеских тела“.
Међутим, истиче Бубњевић, још није постојао телескоп, али ни прецизна мерења, па Коперник није имао потврду да је решење које је предложио тачно.
„Рад је објавио на наговор пријатеља, пред сам крај живота“, додаје.
Бубњевић објашњава да се „књига шири Европом, али црква то још није доживљава као претњу и није јој поклањала велику пажњу“.
Она је утабала стазу научницима попут Јохана Кеплера, који је пронашао важан недостатак у Коперниковој теорији кретања небеских тела.
Док је Коперник тврдио се крећу по кружним путањама, Кеплер је више од века касније показао да су путање елипсастог облика.
„Са Галилеом Галилејем, његовим телескопом и трактатом којим брани Коперникову тезу, црква ове теорије почиње да доживљава као политички ударац, јер постаје јасно да такав заокрет у перцепцији води у другачију науку“, каже Бубњевић.
„Први пут човек описује свет изван људских чула и то црква не може себи да дозволи, јер то значи да је могуће преиспитивати и оне ствари које нису у домену чула, које је, на своје начине, објашњавала црква“.
Зато се Коперник може сматрати и једним од утемељивача модерне науке.
У његову част, хемијски елемент унубијом, који има 112. место у периодном систему Медељејева, прекрштен је у коперницијум 2009. године.
По Копернику се данас зове и свемирски програм Европске уније. 