Многе познати књижевници рођене су фебруара месеца: Борис Пастернак, Мира Алечковић, Жил Верн, Жак Превер, Вилхелм Грим, Иван Андрејевич Крилов, Бертолд Брехт, Виктор Иго, Борис Пастернак, Прота Матија Ненадовић, Радоје Домановић, Исидора Секулић, Јован Дучић, Данило Киш, Мира Алечковић, Борислав Пекић, али и друге познати уметници у Србији и свету. Њихов допринос култури је немервљив, зато их и памтимо.
Међутим фебруара месеца рођен је и Хаклбери Фин главни јунак дечијег романа „Доживаљаји Хаклабери Фина“. Рођен је у машти писца Марка Твена, америчког књижевника. У питању је несташан дечак који живи на улици. Најбољи пријатељ му је Том Сојер, са ким проживљава разне авантуре. Деца воле да се играју са њим, али одрасли праве проблем због тог бескућника и не желе да им упропасти децу. Том Сојер и Фин су нераздвојни и сваког дана упадају у невоље. Када су људи сазнали да је Фин спасао живот једној особи, усвојила га је удовица са којом је био јако близак, али он се није сложио са тим, са изговором „да не жели да буде цивилизован“.
Д
ооживљаји Хаклберија Фина (1884) наставак су Доживљаја Тома Сојера и углавном се сматра Твеновим најбољим делом. У роману је реч о дечаку који бежи од свога оца на сплави реком Мисисипи с дбеглим робом Џимом. Ово дело, између осталог, даје читаоцу слику живота на реци Мисисипи пре грађанског рата.
Исте године када се појавио Хаклбери Фин, Твен је оснива фирму Charles L. Webster and Company како би објављивао своја дела и дела других писаца. Најпознатије дело које је та фирма објавила били су Лични мемоари (два свеска, 1885—1886) које је написао амерички генерал и председник Јулисиз С. Грант. Лоша инвестиција у аутоматску писаћу машину довела је фирму до банкрота (1894). Успешна предавања широм света и књига која је настала на основу тих путовања Following the Equator (1897) отплатили су Твенове дугове. Његов рад у време 1890-их и 1900-их означен је растућим песимизмом и горчином, које су проузроковали његов пословни неуспех, а касније и смрт његове супруге и две њихове кћерке. Значајна дела из тог раздобља су Pudd`nhead Wilson (1894) – роман чија радња је смештена на Југ САД пре грађанског рата и у којој се критикује расизам. Personal Recollections of Joan of Arc (1896) је сентиментална биографија Јованке Орлеанке. Каснија дела укључују две кратке приче The Man That Corrupted Hadleyburg (1899) и The War Prayer (1905). Реч је о филозофским, социјалним и политичким есејима. Рукопис дела Тајанствени странац је остао некомплетан, а дело је објављено постхумно 1916. године.
Твенов рад инспирисан је неконвенционалним Западом, а популарност његових дела означила је крај доминације, у америчкој литератури, писаца из Нове Енглеске. Каснији славни амерички писци Ернест Хемингвеј и Вилијам Фокнер позивали су се на Твена као на своју инспирацију. У последњим годинама свог живота Твен је писао мање, али је често јавно говорио о многим темама. Остао је запамћен и по оделима с белим цртама која је увек носио у јавним наступима. Примио је почасни докторат Оксфордског универзитета 1907. године.
У филмским верзијама Твенових дела и другим филмовима, Хаклбери Фин је приказан око 60 пута.
У Србији је серијал о Тому Сојеру објављен стотинак пута у књигама и сликовницама, а први пут у књигама Том Сојер: његови доживљаји и несташлуци: приповести из ђачког живота у Америци (Нови Сад, 1926) и Доживљаји Хаклберија Фина (Београд, 1933). главни јунак дечијег романа „Доживаљаји Хаклабери Фина“
