„Ако мислите да су библиотеке досадне, у великој сте заблуди“. Библиотека у „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу и књижевница Данијела Миланова, разбијају ту заблуду. Није то само како деца при првом сусрету кажу да је Библиотека кућа у којој живе књиге. Да ту живе књиге ширећи мирис прошлих векова а и нове мирисе садашњости, слутећи светлу будућност књига из којих се учи, црпе нова сазнања, али и налази тренутке разбибриге, забаве и опуштања.
Председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић, додаје: „Поред књига у библиотеци живе и библиотекарке. Оне дају душу библиотеци“. И заиста је тако. Данијела Миланова, псеудоним којим потписује своје књиге – дугогодишњи директор петровачке, а сада библиотеке “Србољуб Митић“, Мало Црниће, књигом „Буран живот једне библиотекарке“, додала је нову, освежавајућу нит љубави према послу у библиотеци, али и све оне напоре који прате успешан рад једне библиотеке.
Читаоница Библиотеке „Осам нијанси плаве“, била је полазна тачка представљања књиге „Буран живот једне библиотекарке“. И није случајно зашто баш из Малог Црнића „Библиотекарка“, креће у друге библиотеке на пут по Србији и ван њених граница, релизајући своју мисију да библиотеку приближи читаоцима и на само себи својствен начин говори о „слатким проблемима“, које прате рад библиотекарки.
Данијела Б. Радуловић не би можда била Данијела Миланова, да нема у себи нешто, чиме уме да заинтригира, заинтересује, поставља загонетке, да би на крају читаоци све то сами открили. И док смо се сви питали шта се крије у поднаслову „Шта је на страни 68 ? – на промоцији смо добили одговоре, који су у суштини једноставни и тако лако прихватљиви.
Оно што Данијелу чини оригиналном и јединственом је управо то што је једноставно рођена да приређује изненађења. И док је публика очекивала да да свој суд о књизи и импресије након читања изнесу врсни критичари, (Данијела их заиста много познаје и пријатељ је са њима), пред нама су у улози „критичара“, нашли читаоци: Винка Тривуновић Палић, директор О.Ш. „Моша Пијаде“ у Малом Црнићу, Светлана Перишић, песникиња која дише за песму и Стиг, и Малиша Антонијевић, председник општине Мало Црниће, који прати све што се дешава на културном пољу, и стални је учесник књижевних промоција и манифестација, које организује библиотека, али и друге културне установе…
Винка Тривуновић Палић, Светлана Перишић и председник, Малиша Антонијевић, са осмехом на лицу говорили су о причама из књиге „Буран живот једне библиотекарке“, свако из свог угла, али јединствени у тврдњи да књигу треба прочитати најмање два пута. Први пут, где су се приликом читања појединих текстова, насмејали, а други пут, да би разјаснили чему осмех који прати нимало лака догађања у животу књижевнице. Ту се понекад крије недомица ауторке, која сама себе бодри, бори се да сама после „пада“ и немилих догађаја устане и крене да се бави изградњом и доградњом библиотека, оплемењујући простор у коме би читаоци били пронашли свој мир и надоградили љубав према овој уметности. Рођена Личанка, прешла је на другу страну Дрине, и ту нашла турбулентији живот, него тамо где је рођена. Њена заљубљива природа открива њене идеале и неостварене љубави. Ђура Јакшић, Србољуб Митић….бајка у којој је све могуће, али је крај увек леп…
Причајући о реци Нери и плодном Стигу, Ђури и Србољубу, враћа нас у једно прошло време, које се назире и шири мирисе тог доба међу препуним полицама, у књигама песмама, али и у нашим мислима.
Сви су јединствени у оцени да је Данијела једна храбра жена, која када нешто замисли и испланира, мора да оствари не гледајући на цену која се одражава на њено здравље и слободно време. Пожртвована је мајка троје деце, нана два унучета. И једино она зна одакле црпи снагу да се увек нађе тамо где је најпотребнија и да све буде увек на свом месту. Уз то, књижевница је, сликарка, глумица…Није јој проблем да обуче српску а ни влашку ношњу, подигне чашу вина и изговори здравицу у име љубави и живота, јер животне путеве не можемо бирати, они су нам неком космичком енергијом прдодређени.
Корачајући тим путевима, налазила је начина да у библиотеку доведе Мирјану Бобу Мојсиловић, Јелену Ћирић, Добрицу Ерића, Вању Булића, Вићу Митровића, Веселина Шљиванчанина, Браничевског владику, Марка Шелића Марчела и многе друге. Колико је ту упорности требало? Много, заиста много. Али, за Данијелу ништа није немогуће…
Увек је видимо, насмејану, подигнуте главе како хода „кораком Шљиванчанина“,али мислим да је врло мали број пријатеља видео сузе у њеним очима… А шта је на страни 68? Загонетка откривена на самој промоцији. Све странице у књизи носе пагинацију 68. То је година њеног рођења, и како је председник опшине Мало Црниће, истако – година у којој су забележена и бројна историјска догађања.
Нека остане записано и да је Данијела Миланова као девојчица имала „јаку“ жељу да упозна свима нама доброг познатог глумца и кантаутора Радета Шербеџију. Мислила је да ће то бити једина неостварена жеља. Међутим, изненада долази до тренутка када га угледа и својствено Данијели, трчи му у загрљај, грли га, штипа за образе и каже. „Ко је то мени дошао?
