Психологија биљака још је у повојима, али све се више истражује и пише о тој теми. Спроведени су најразноврснији огледи за проверавање реакција, понашања, па чак и емоција биљака. Дошло се до многих открића која су бацила ново светло на стара празноверја и веровања. За неке се људе каже да имају “срећну руку” и да им биљке успевају не само зато што са њима правилно поступају него што их изгледа, заиста воле. Прича се да су се у стара времена људи морали извинути Мајци Базги пре него што би сасекли неко дрво Базге. После више од 2000 година схватамо да биљке заиста поштују такав однос, постоји чак прича новијег датума о бору којем су дали хлороформ да му ублаже емоционални шок због пресађивања.Очигледно, ако идете тако далеко да уопште настојите да разумете биљку она вам се мора свидети и морате желети да буде здрава. Неке особе гледају на своје биљке само као на украс просторије, док друге са њима поступају као са живим бићима и дају све од себе да срећно живе поштујући њихове потребе. Посматрачи су уочили да биљке у неком изложбеном простору, изгубљене међу другим лепим изложеним предметима, слабије успевају него оне у близини улаза, где им се пролазници стално диве. Данас се верује да биљке реагују на музику а експерименти показују да расту у правцу одакле допиру звукови Баха, Хендла и у правцу музике на Индијској гитари док се окрећу од модерног рока. Верује се да биљке боље успевају уз стално присуствао него у тишини. Људи су почели бивати свесни психологије биљака крајем 18 века, иако је прави зачетник тог схватања амерички одгајивач биљака Лутер Бурбанк. Да би добио нове врсте, радио је на укрштању биљака. Гајио је велику љубав и разумевање за биљке. Кад би зажелео да се нека биљка развија на себи не својствен начин, седео би поред ње и причао јој. Уверавао ју је да је много воли, да не жели да је повреди, а заузврат је молио да му помогне. Створио је неке врло отпорне врсте, међу којима су кромпири и шљиве које данас једемо, иако остаје отворено питање да ли је то постигао захваљујући речима подршке или свом природном баштованском дару.Друга важна личност у историји психологије биљака био је амерички пољопривредни апотекар Георге Њасхингтон Царвер (1864 – 1943), његово откриће маслаца од кикирикија само је један од многих доприноса модерном друштву. Као младић бавио се лечењем болесног биља које је садио у посебно припремљену мешавину земље и певао му. Кад су се људи распитивали о тајни његовог чудотворног исцељивања, одговарао је да је тајна у самим биљкама и да нико ко не разуме биљке неће постићи исте резултате као он.Индијски научник Јагадис Цхадра Посе (1858 – 1937) експериментисао је са биљкама на све начине којих се могао досетити. Управо је он анестезирао стабло бора и открио, такође да се од превише угљендиоксида оно може угушити а да уз помоћ кисеоника може поново оживети. Његов рад довео га је до закључка да су биљке, насупрот очекивањима врло осећајне и да имају изграђен нервни систем. Последњих десетак година остварен је велики напредак у биљној психологији. А сматра апсурдним питати се испушта ли биљка заиста тихи крик кад јој се одреже лист или цвет. Идете ли у корак са научним размишљањима или не, љубав за биљке очигледно је довољан разлог да о томе нешто знате, а помоћи јој да расте уз неку похвалу и охрабрење исто је што и желети да буде уз вас срећна и здрава.
Izvor: Net