О Божићу много тога знамо и сваке године се веома радујемо овом значајном хришћанском празнику. Ево, мали подсетник, шта ваља радити на Божић:
1. Све што вам је задавало муке током године у божићно јутро требало би радити, и више неће представљати проблем.
2. Водом у којој је опран суд за мешење чеснице заливају се воћке да би боље родиле или се она сипа у саксије са цвећем да би лепше цветало.
3. Тесто које остаје на рукама домаћице после мешења чеснице она ставља на воћке које су слабо родиле, да би наредне године дале више плода.
4. Негде се гата на плећки од печенице. Ако на кости када је извучемо из печене плећке остане меса, верује се да ће стока те године бити плодна.
5. Од конопца којим је везан нарамак сламе унет у кућу требало би на Божић, ујутро, у дворишту направити круг и у њега ставити кукуруз и пшеницу за кокошке. Верује се да ће оне током целе године јаја носити на једном месту.
6. Некада је значајну улогу у божићним обичајима имала божићна свећа. Неке породице палиле су је већ на Бадње вече или обавезно у време ручка првог дана Божића. Свећу пали домаћин са три влати пшенице или сламе која се извлачи испод божићне трпезе. Свећа се није гасила дувањем, већ вином из пуне флаше.
Обичаји се састоје од основног, непроменљивог дела и ритуалног дела који је видљив и променљив. Неупућени погрешно верују да су ако посвете пажњу видљивом делу сачували и сам обичај. То се најбоље види на примеру Божића. Још у раном хришћанском периоду паљене су велике ватре за време Божића, потом су коришћени барутни штапићи за пуцање и ватромет, преко прангија до почасних плотуна из артиљеријског оружја. Данас се разламају пуцњи из личног наоружања и праскав звук петарди. Оружја су се мењала, али је празник опстајао.
Празнику се, посебно, радују најмлађи. На овај дан породица се окупља и практикују се разни обичаји, а многима се баш највише радују деца. Божићни обичаји почињу већ са прославом Бадњевечери, дан уочи Божића, када је један од омиљених дечијих обичаја то што деца иду по слами и пијучу иза маме „коке“ и старијих укућана тражећи сакривене слаткише и поклон. Ово је симболична представа родитељске љубави, односно љубави Христа према људском роду. Тада родитељи на сламу која се на Бадње вече уноси у дом бацају слаткише, а у многим крајевима обичај је да се ти слаткиши једу тек сутрадан на Божић. На тај начин деца се уче стрпљењу и одлагању задовољства.
За Божић се у дому спремају разна јела и посластице, а централно место на трпези заузима божићна чесница. Овај испечен хлеб симболизује и подсећа на ноћ када су мудраци дошли на поклоњење. Богородица им је понудила хлеб и отуда обичај да се на божићној трпези обавезно нађе чесница. У чесницу се убацују симболично новчић за изобиље, дрен за здравље, а некада су се убацивали зрно кукуруза, за свиње и кокошке, зрно белог пасуља, за овце,а ставља се и гранчица бадњака која симболизује напредак. Деци је посебно занимљиво да извуку парицу, па приликом ломљења чеснице за трпезом влада посебно узбуђење. Понекад родитељи „подметну“ деци баш парче са новчићем, а малишани често вире док бака или мама меси чесницу, покушавајући да одгонетну где се новчић налази.
У поноћ, између Бадње вечери и Божића, или ујутру на Божић иде у цркву на службу и причест, а после се једе први мрсни доручак. Као оброк служи се печено месо, најчешће свињетина и назива се печеница. Божић је породични празник, па се тда ретко иде у госте. Изузетак је једино положајник – то је прва осова која улази у кућу на Божић и обично је то дете или особа блиска породици. Он улази у кућу, ступа десном ногом преко прага, поздравља укућане и честита Божић речима „Христос се роди“, а укућани одговарају „Ваистину се роди“.
Затим положајник пали гранчицу бадњака и почиње да изговара жеље за домаћине и кућу „Колико искрица толико срећица. Колико варница толико здравља и парица…“ Домаћин дели чесницу и сваком укућанину и положајнику намењује један део. За положајника и џарање у ватру мисли се да представљају мудраце с истока и њихово тумачење по звездама јер као што су они своје тумачење изводили из јата небројених небеских звезда, тако и положајник, тумачујући по варницама из ватре, изјављује своје жеље домаћину и његовом дому, пише Crkvabatinac.com.
Прва дужност положајника јесте да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому, а у неким крајевима положајник кити бадњак новцем који касније укућани користе да купе нешто за дом. Такође, домаћини положајнику треба нешто да дарују, па ако је положајник дете, онда се малишани посебно радују поклонима које добијају поред своје улоге весника среће на Божић.
На Божић се људи поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају са: „Ваистину се роди!„. Уколико се шаље честитка на њој треба да пише: „Мир Божји, Христос се роди“.