Сваког 21. фебруара широм света обележава се Међународни дан матерњег језика како би се подигла свест о значају очувања језика и писма. Овај дан је 1999. године установила организација Унеско, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација. Наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, а ратификацијом тог документа Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на њеној територији.
У Србији се целокупно образовање, осим на матерњем језику, изучава на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Према последњим подацима ресорног министарства, око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
У Србији је у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе. Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Немерљив траг на српски језик оставили су бројни великани, међу њима неизоставно Вук Стефановић Караџић, најзначајнији српски лингвиста XИX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика, као и Доситеј Обрадовић, просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета.