ВИДОВДАНСКИ ЦВЕТ – Зборник робољубиве поезије

Косово је једна од речи која представља непроцењиву вредност нашег народа, узидане за „век векова“, као амантет, као некадашње и садашње пресуде српске историје у наше душе, и у душе оних који тек долазе. Пре шест и више векова, на „глобусу“ се ништа значајније догодило од Боја на Косову пољу. Још увек ниједан извор не потврђује да су Турци подбедници, а сви извори ћуте да су Срби поражени. Једино што је извесно и истинито је поезија открила пораз и запевала о њему онако како само певају поражени пред крстом части. У боју се певајући, будила наша национална свест, а када она још у песми пробуди – више не може заспати.

Стваралачки чин, велича победу духовне части, јер све се заборавља па и победе, а порази су победе памћења. Ми памтимо, дакле, побеђујемо поезијом све оно што велича наше родољубље и нашу славну историју.

Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће, УКС Браничевско-стишка књижевна заједница и Удружење потомака ратника 1912 – 1920 града Пожаревца, наставили су са традиционалним „Видовданским поселом“ и конкурсом родољубиве поезије „Видовдански цвет“ и ове године. Колико смо успешни у томе, доказ је велики број учесника конкурса који је ове године попримио међународни карактер. Осим песника из Србије, па-триотске песме у оквиру нашег „Видовданског цвета“, певали су и песници из Хрватске, Црне Горе, Републике Српске, Македоније, Бугарске, Ирака. Награде најуспешнијима на конкурсу, уручене су у Заовачкој гори, на Видовданској прослави, уз пригодан културно-уметнички програм и сећање на дане Косовског боја и Видовдана. Невиним жртвама највише дугујемо, посебно онима које нису именоване.

Оне чекају нас, потомке да их се сетимо. Ми срцем у крви кованом, новим снажним, бунтовним стиховима то и чинимо, јер смо као покољење одабрани да их се достојно сећамо…. свако на свој начин, а ми – песници – поезијом.

Данијела Божичковић Радуловић