У листу политика од 11. септембра 1938. године на страни 15. налази се чланак под називом „Џенлмен из Малог Црнића који је проблеме села осетио на својој Грбачи. Ради се о Михаилу Јанковићу из Малог Црнића, који је студирао у Енглеској, завршио факултет и вратио се у селу, да у гуњу и опанцима ради на њиви, и унапреди пољопропривреди. То је чинио дописивањем са професором на Универзитету у Амаерици.
„…У Савезу задруга покупилису се агрономи око једног средовечног сељака, задругара, који излаже нешто живо, с мимиком у покретима и на лицу. Из његовог излагања, разбиремо реченице, које су необичне баш због тога што излазе из уста сељака.
- Наш најопаснији конкурент је „кукурузни појас“ Северне Америке који почиње од Антлатика и досеже близу Калифорније. Питао сам се: Како је њихово америчко брашно и кукуруз јефтиније у Сплиту, него наше зрно. И они људи као и ми. Земља му – Земља ми, сунце му – сунце ми- људи су – људи смо! А знам да је њихова земља лошија него наша….Е, али су они своју пољопривреду моторизовали и појефтинили…..“, говорио је Јанковић, како стоји у Политици. Затим је прочитао писмо написано на Енглеском језику од стране професора из Америка и превео га на Српски језик, како би га сељани разумели…..