Све што волимо, што изазива топлину и дрхтај срца, осећања, радости, поноса, што смо део уметничког света у коме проналазимо себе, дешава се спонтано. Љубав над љубавима је то, као Соломонова „Песма над песмама“. Кад се једном успостави нерскидива веза између публике и глумаца на сцени, нико и никада то не може уништити. Посебно на Фестивалу драмских аматера села Србије, који је управо завршен. 53. по реду у континуитету од 1972. године. Трајаће, док траје та чаробна веза између глумаца, публике, љубитеља позоришта, редитеља, драмских писаца, али и оних који улажу велика средства у културу, прате њен рад и увек су ту. Локална самоуправа на челу са председником општине Малишом Антонијевићем, неуморно прати сва дешавања у позоришној уметности и култури, уопште почев од фолклора, певачких група, активности Библиотеке. Главни организатор, на челу са директором Николом Томићем, лини „немогуће – могућим“ Успева са малом, али експедитивном екипом,
Лица домаћина су задовољна, баш као и лица гостију и такмичарских позоришних ансамбала. На завршној свечаности, Стручни жири је прогласио најуспешније.
Уручене су награде, осмеси су красили лица, а сјај у очима је био дубок и поносан
.
Присунима се обратио Никола Томић, директор Центра за културу и председник општине Малиша Антонијевић.
Застава 53. ФЕДРАС-а је спуштена, али креће се изнова у припреме за 54 Фестивал.
До следећег сусрета, драги аматери СРЕЋНО…..