Горан Ђорђевић, српски песник је 1997. године добио књижевну награду „Србољуб Митић“ за збирку поезије „Расута земља“.
Горан Ђорђевић (Колари, 1952) српски је песник, књижевни критичар и историчар књижевности. Један од оснивача и дугогодишњи директор Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен и уредник двојезичне песничке библиотеке Меридијани.
Рођен је у Коларима, код Смедерева, 16. маја 1952. године. Основну школу и гимназију завршио је у Смедереву, а студије југословенске књижевности и српскохрватског језика на Филолошком факултету у Београду.
Песме су му заступљене у преко двадесет панорама и антологија у земљи и иностранству и превођене на: енглески, француски, немачки, руски, шпански, италијански, румунски, словачки, јерменски, македонски и турски језик.
Књиге песама
Почетак недеље (1984),
29. април, Друговац (1985, 1995),
Расута земља (1997, 1998, 1999), на румунском (1998), на словачком (2001),
Сентандреја и друге песме (2007, 2008),
Раскршћа (на италијанском, 2009).
Приредио је монографију Песнички кључ Смедерево, 25 година Фестивала Смедеревска песничка јесен (1994), Избор из стваралаштва за децу Бранислава Нушића (1997), Дела Васка Попе (2007).
Важније награде
Награда Смедерева, 1984, 1999.
Награда „Србољуб Митић”, за књигу песама Расута земља,1998.
Вукова награда, 2006.
Награда „Милан Ракић”, за књигу песама Сентандреја и друге песме, 2008.
Светосавска повеља, 2009.
Награда „Раде Томић”, за књигу песама Додирнути тишину, 2013.
Награда „Миодраг Драганић”, 2016.
ЗАСПАЛА РИЂОКОСА
Риђокоса заспала
у недељу Страшног суда
Ни звона Богородице Љевишке
никад је нису пробудила
од Свете Софије КонстантинопољаПреко језера Охридског
и још преко седам гораЗаспала грешница на благ дан
драгог није дочекалаО има ли кога
звук фруле да чује
Да проговори, јауче
пева, вапи, псује.
Ни бистре воде ни ватре
ни одоре, ни смерних стараца
Ни разговора, ни смеха
ни лелека.
Горан Ђорђевић
Биографија преузета са Википедије.