Љубитељима књижевности препоручујемо нову књигу Дејана Стојиљковића „Серафим“, нови бисер у универзуму Српске књижевности.
Осим изузетног стила писања, Дејан Стојиљковић показује и вештину вођења лика из романа „Константиново раскршће“, Немање Лукића, кроз разнолика догађања. У првом роману Немања је само Човек, али и бесмртник, сведок али и творац историје истовремено. У добу када је Европа доживела највећи успон али и највећи пад, Немања Лукић је проживео цео један век, на први поглед равнодушно. Иза те равнодушности скривена су и његове жеље, чежње, туге, радости, нада…Тако је постао занимљив лик, који у књизи „Серафим- Хронике Немање Лукића“, прихвата нови идентитет и живи у међуратном Београду. Читаоци ће сазнати како је Немања први пут срео Мустафу Голубића и чиме је тачно задужио нашег нобеловца Иву Андрића. Његов ангажман у британској обавештајној служби одвешће га чак на Исланд, где ће се суочити са тајнама времена и простора, све док се опет не појави у Србији, у време епидемије вариоле вере. Сведочиће ужасима што доносе плодови дрвета које расте у Паклу. На самом почетку књиге је објашњење: „Серафими (грчка реч) ужарени, пламени, горући огњени; они који горе непрестаним огњем) небеска су бића у хришћанству и јудаизму, шестокрили анђели најближи Богу. Име су добили по ватреној љубави коју гаје према Творцу. Према небеској јерархији Светог Дионисија Ареопагита (гл.5 – 9), серафими заузимају прво место у првом реду, од три реда по три лика небеских бића“