Додолске песме додола, додолица su обредне, ритуалне песме, које, за разлику од осталих обредних лирских песама, нису везане за одређени датум у години или празник, већ су извођене приликом великих летњих суша. Најчешће су се певале од Ђурђевдана до Петровдана и то четвртком. Тада су обично, младе девојке, маскиране у лишће и грање (као симбол бујања вегетације) облиазиле сеоске куће и изводиле додолски ритуал (певање додолских песама уз ритуални плес). Домаћин би тада „додоле“ поливао водом и тиме магијски призвао кишу. Цео додолски ритуал потиче из предхришћанског времена и представља један од најстаријих традиција словенских народа.
Уочи дана када ће ићи у додоле девојке су чупале крст са незнаног гроба и потапале га у реци. Оне иду и у цркву и помету је, па смеће однесу на реку, где се и саме окупају. Девојке иду по селу, од куће до куће, те певају песме и слуте да удари киша. Једна од девојака се скине нага до појаса, па се увеже и обложи различитим травама и цвећем тако да јој се кожа не види нигде нимало. Када дођу пред кућу онда нага додола игра сама ситним корацима, а остале стану у ред и певају. Потом домаћица или неко други водом изнесеном из куће полива додолу док ова игра и окреће се. Цео овај поступак представља својеврсну имитативну магију.
Ој, додоле, мили Боже
Ој, додоле, мили Боже
ој, додо, додоле
Наша дода Бога молиој, додо, додоле
Ситна киса да зароси
ој, додо, додоле
Наса поља да потопи
ој, додо, додоле
И да роди бел’ пшеница
ој, додо, додоле
И кукуруз са два класа
ој, додо, додоле
(2џ)
Сто молила умолила
ој, додо, додоле
Ситна киса заросила
ој, додо, додоле
Наса поља потопила
ој, додо, додоле
И родила бел’ пшеница
ој, додо, додоле
И кукуруз са два класа
ој, додо, додоле….