Овога лета киша не престаје да пада.
,,После кише дође сунце,, каже стара Српска пословица. Јесте, то је тачно- али, са топлим и влажним временом, долазе нам и комарци и крпељи. А они, признаћете, баш и нису пријатни становници наших тела.
Осим што ћемо да вас посаветујемо да избегавате места на којима их има, ми смо ту и да вас посаветујемо и подсетимо на неке природне начине заштите од уједа комараца и крпеља.
КОМАРЦИ
Природна заштита од комараца- пробајте и ви
Банана- поједите банану, а кором намажите руке и ноге
Лимун и лимета-место убода намажите соком киселкастог воћа и истог тренутка ћете осетити олакшање
Лаванда и босиљак- многи воле мирисе ових биљака, али не и комарци. Засадите их и ставите саксије на прозор.
КРПЕЉИ
Топлије време донело је дуже боравке напољу и у природи, а самим тим и већу опасност од крпеља. Постоје међутим начини на које се грађани лако могу сачувати, а ако се и деси убод, важно је препознати га на време, као и симптоме Лајмске болести коју крпељи могу да пренесу.
болести даје неколико савета како се људи могу заштити од убода крпеља.
Први савет јесте избегавање површина где има доста траве и жбуња. У случају да време проводите на оваквим местима, одећа али и опрема која се користи може се заштити производима који садрже 0,5 одсто перметрина.
Потребно је напрскати одећу овим средствима које се неће испрати ни након неколико прања.
Поред тога, у Србији се продају репеленти против крпеља у виду спреја или креме који се могу наносити на кожу.
Такође се саветује да се након повратка кући одећа детаљно прегледа да би се видело да ли су се крпељи закачили.
Пожељно је и прегледати тело, а места на којима се најчешће закаче крпељи су испод руку и колена, око ушију и струка, у пупку, са унутрашње стране бутина, и на
Топлије време донело је дуже боравке напољу и у природи, а самим тим и већу опасност од крпеља. Постоје међутим начини на које се грађани лако могу сачувати, а ако се и деси убод, важно је препознати га на време, као и симптоме Лајмске болести коју крпељи могу да пренесу.
Како се заштити од крпеља?
Први савет јесте избегавање површина где има доста траве и жбуња. У случају да време проводите на оваквим местима, одећа али и опрема која се користи може се заштити производима који садрже 0,5 одсто перметрина.
Потребно је напрскати одећу овим средствима које се неће испрати ни након неколико прања.
Поред тога, у Србији се продају репеленти против крпеља у виду спреја или креме који се могу наносити на кожу.
Такође се саветује да се након повратка кући одећа детаљно прегледа да би се видело да ли су се крпељи закачили.
Пожељно је и прегледати тело, а места на којима се најчешће закаче крпељи су испод руку и колена, око ушију и струка, у пупку, са унутрашње стране бутина, и на глави у коси.
Како уклонити крпеља?
Убод крпеља је безболан, и најчешће се не осети што му омогућава да остане закачен на кожи више дана.
Због овога је важно детаљно прегледати тело по повратку кући.
У случају да се крпељ закачио, крпеља треба извадити из коже што пре, у току првих 24 часа од убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције.
– Скидање треба обавити стручно, у здравственој установи, искључиво механички, чистом пинцетом која је претходно дезинфикована алкохолом – и пре пре одстрањивања крпеља не треба стављати никаква хемијска средства – етер, алкохол, бензин, ацетон, лак за нокте, јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести
Уклањање крпеља се ради уз помоћ пинцете тако да се крпељ ухвати пинцетом што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела.
– Пинцета се најпре мало повуче на горе, колико је довољно да се крпељ одигне од коже, а затим полако извлачи из коже. После одстрањивања крпеља убодно место на кожи треба дезинфиковати. Уколико сте сами покушали да одстраните крпеља и у томе нисте успели у целости, не покушавајте да одстраните преостали део већ се обавезно обратите лекару.
Такође, особа којој је одстрањен крпељ се прати три месеца а контроле се обављају на месец дана.
Контроле су важне јер крпељи могу да буду преносиоци Лајмске болести.
Наравно, уз одговарајуће мере опреза, немојте пропустити сваку могућност боравка у природи. Јер, сви смо ми, део ње.
