У библиотеци „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу, одржана је свечана академија поводом сећања на завичајног писца, некадашњег управника Библиотеке, која је тада носила назив „14 октобар“ – великог културног посленика Драгослава Живадиновића из Калишта. По пројекту „Сећања“ који реализује малоцрнићка Библиотека, ово је трећи „Књижевни траг Драгослава Живадиновића“. Трагове у књижевности у стишке бразде утиснуо је збиркама поезије „Дно ноћи“ и Тица араратска“, романима „Унук Михајло“, „Судбине“, „Повратак Јакова“, „Спалиште“, али и збирком приповедака „Сан и прича“. И све би можда био само сан и прича, да Драгослав Живадиновић рођен 1926. године, није живот посветио развијању културе на просторима Стига у области књижевности, аматерског позоришта, али и друштвено – политичког живота и у томе је био веома успешан. Носилац је бројних признања и награда а једна од значајнијих је „Златна струна“ и награда из Фондације „Драгојло Дудић“.
О књижевном раду и доприносу у развоју Српске књижевности Драгослава Живадиновића, говорили су Светомир Мирковић, Велиша Јоксимовић и Златија Радовановић.
Светомир Мирковић говорио је о раду Драгослава Живадиновића у оснивању и редакцији часописа „Стиг“, рекавши да је Часопис „Стиг“ – институција која траје више од пола века, а самим тим и његови оснивачи, Драгослав Живадиновић, Србољуб Митић, Милисав Миленковић, Ана Дудаш, Драгиша Милошевић и др. Мирковић је говорио и о представљању књижевног рада писаца из Малог Црнића и Удружењу књижевника Србије уз услов да се прво представи Часопис, па писац. То је то поистовећивање Часописа и писца као институције, јер то заиста и јесу.
„Различите моделе приповедања, од елемената фолклорног реализма до модерне психолошке прозе, који су уочљиви у роману „Унук Михајло“, присутни су и у Живадиновићевој књизи приповедака „Сан и прича“. У његовој прози важно је не само ко их приповеда него и ко посматра. Драгослав има слуха за минијатуру и детаљ. Понекад његови Стижани нису свакидашњи сељаци, већ спомињу и древну философију….“, речи су Велише Јоксимовића. Велиша је говорио о темама, стилу писања, ликовима из Живадиновићевих дела, али и о приватним разговорима о радовима у пољу и међусобним односима између писаца, окупљених око часописа „Стиг“. Тако су се родиле и бројне анегдоте, које је Јоксимовић овом приликом испричао.
Златија Радовановић је говорила о роману „Повратак Јакова“ у коме је историја Срба само потка, полазна нит, коју Живадиновић надграђује. „…право мајсторство писац је постигао у стварању женских ликова. Све девојке и жене, заносне су спољашње лепоте. Можда пренаглашене сензуалности и чулности. То су жене различитих карактерних и психолошких особина….“ , рекла је Златија Радовановић.
Стихове и одломке из романа читале су: Данијела Б. Радуловић, Зорка Стојановић и Радица Павловић. Модератор програма била је директорка Библиотеке, Данијела Б. Радуловић.
З. Стојановић