Живан Марковић- песник, сатиричар, афористичар. Писац, графичар и сликар. Управник Библиотеке у Малом Црнићу, Општини у Стишкој равници у Браничевском округу од 1986-1993. Да ли је он био само уметник тога доба, кога, као и многе ствараоце у историји, време није препознало, или је био човек који осећа и наслућује тамну страну будућности? Његове слике дуго су биле далеко од јавности, а онда су постале видљиве и доступне погледима и анализама. Специфичан начин изражавања сурове свакодневице и стална борба добра и зла у којој зло често добија примат и морбидне димензије присутне су у Живановој уметности. Акрил на платну, техника, је најчешћи сликарев начин изражавања. Он слика из душе. Његов је покрет и потез препун јачине емоција. Слика на чаршавима, столњацима, комадима платна. На ономе што служи животу слика сам живот. Симболика коју представља проткана је тежином живота, борбом за опстанак и бесмислом постојања. Отуђеност од природе и суштине је основна структура његовог уметничког опуса. Он је жесток, снажан, тежак, понекад и морбидан, у жељи да каже каква опасност прети човечанству и прене човека из дремежи интелекта и утапање у модерне токове цивилизације. У мотивима вечите глади и жеље за стицањем материјалних ствари, човек нарушава и ремети природу, њен распоред и равнотежу. Живан Марковић је својим радовима на својеврстан начин осетио и осликао будућност света, овога у коме ми живимо и проблеме са којима се, на врло болан и поражавајући начин и сами сусрећемо. Исечено дрвеће, ходајући пањеви, гладни птићи у гнезду, поплаве, пожари, обазглављени људи који јуре не знајући куда, симболи су онога што ће, ако не поштујемо природу, доћи и до нас. Дечије главе које вире из те поплаве ужаса и пропадања страх су за будућност генерација које ће доћи. Потоп људскости и најезда мутних времена карактеришу уметников ликовни израз. Све је дато у симболици, и постојање и пролазност. Добро и зло као антиподи у сваком људском бићу и човек у вртлогу живота и борби са околином и са самим собом.
Свакако, на први поглед, тешке, сурове, тамне и морбидне слике, али, заправо препуне симболике, и крика који само што не искаче из Марковићевих дела, вапај очувања природе и човека као нераскидивог дела њене целине, човека који све то, хотимице или нехотице, уништава.
Сликареви кошмари, страхови, његова забринутост и презир интензивни су и уме пластично да их опише- уз помоћ четкице и боја. Читав свет и космос су у сталној борби за очувањем која се сучељава са тежњом за уништењем. Живот и смрт, Рај и Пакао, Вода и ватра, агресија и мир, страст и стрпљење на његовим платнима добијају посебну димензију и вредност времена у коме су настала дела и времена које је тада могло само у кошмарима да се наслути. Легат Живана Марковића живи у Библиотеци ,,Србољуб Митић,, у Малом Црнићу , и сведочи о добрим и лошим временима, о крхком животу, о пролазности и о трајању.
