Лепица Станишић је рођена сестра познатог песника Србољуба Митића из Црљенца. Рођена је 1930. године у Црљенцу. Као и брат, волела је поезију и бавила се писањем поезије и прозе. Прве књижевне радове објављивала је у Задрузи, Браничеву, Стигу….Уписала је књижевност у Београду. Као студенткиња књижевности, упознала је студента медицине Божидара Станишића из села Стрелац у подножју Старе планине – касније познатог као др. Божа из Умке. Брак су склопили 10. августа 1952. године, а већ следеће добили сина Драгана.
Лепица је прекинула студије, али се до краја живота бавила књижевношћу. Објавила је књиге „Отворена врата“ у издању Браничева из Пожаревца и др.
У књизи Предели поезије стишких песника, коју је приредио њен брат Србољуб Митић, објављени су њени поетски радови од којих издвајамо:
НА ОБАЛИ РЕКЕ
Врати ми прстен рибо
Научићу те да говориш
Најруменије речи на свету
Да се дивиш воденом биљу
И птицама у лету
Даћу ти делић свог срца
Да отопиш лед када се река замрзне
И научићу те да волиш.
Рибо врати ми прстен
Ако ми не вратиш
Моје ће успомене утробу да ти спале.
ОТИДЕ ЧОВЕК ВРАТИ СЕ САМО СЕНКА
Пријатељу
Нешто се догодичо
Пријатељу
Празан си и пуст
Сив као грана гола.
А оног дана
Стајасмо лицем у лице
Очи у очи
Лепи и јаки
Шта се догоди то
Пријатељу.