Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Бадњи дан је последњи дан четрдесетодневног поста и то је увод у један од највећих хришћанских празника – Божић. Обичаји и празновање почињу Бадњим даном, а све се своди на један циљ – умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.
Према хришћанској традицији, обичај сечења бадњака се везује за то што су витлејемски пастири, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли грања и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку. Бадњак, дакле, представља оно дрво које је Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак, даље, наговештава и дрво Крста Христовог.
Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак.
Посипање житом на Бадњи дан и Божић подсећа нас на жито које је Мајка Божија, када јој се родио син, бацала животињама у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христ лежао.
Слама у дому се тумачи као сећање на то да се Исус Христ родио на слами, чиме је бадњеданска слама симбол јасли у Витлејемској пећини.
Кађење дома је симбол смирне и тамјана који су доношени као дарови новорођеном Исусу. Ораси у слами у угловима куће симболишу власт Божју на све четири стране света.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевајући тропар „Рождество твоје…“, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седну за трпезу.
Погача која се ломи симболише речи Исусове „Ја сам хлеб живи“, а вино крв његову. Риба је симбол Сина Божјег, со божанске силе, а мед сладости вечног живота под окриљем Бога. Свећа која се пали за Бадњи дан и Божић представља светлост Божију и симболише Исусове речи „Ја сам светлост свету“.
Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
УНОШЕЊЕ БАДЊАКА И СЛАМЕ.
У току дана, домаћица у једно сито стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера.
Понегде сито ставе под сто, а понегде код огњишта. Тим житом посипају се бадњак, слама и полажајник.
Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају „Ко је?“ одговара „Бадњак вам долази у кућу“. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори „Добро вече бадњаче!“. Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу и поздравља укућане речима „Срећно вам Бадње вече“, на шта га укућани отпоздрављају са „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.
Носећи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а домаћица и сва деца иду за њим пијучући као пилићи. Домаћин обилази све углове дома бацајући по један орах у сваки угао, што се сматра жртвом прецима. Остали ораси и лешници се остављају и у слами испод стола и најчешће се једу са медом. Орахе који су у угловима нико не узима.
По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се, према старом обичају, служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.
После Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њоме су наши стари и обавијали воћке да би боље родиле.
ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА
Бадњак се целива, маже медом и ставља на огњиште. Када је бадњак стављен на огњиште, према њему се морало понашати као према живом бићу − китили су га зеленим гранама, љубили, али и преливали вином, посипали житом…
Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца „џарају“ ватру, односно гранчицама распаљују ватру изазивајући прегршт варница и искри говорећи „колико искрица толико парица, пилића, кошница…“ набрајајући сву стоку и живеж чије се благостање прижељкује.
Негде се уз бадњак у кућу уноси и печеница и говори „Добро вече, честити ви и бадње вече“, а укућани одговарају „Добро вече, честити ви и ваша печеница“.
По завршетку, домаћин окади цео дом и вечеру, запали свећу и приступа се бадњој вечери.
БАДЊАЧКИ КОЛАЧ
Божићни колач, познат под различитим називима, домаћица је месила рано ујутру на Бадњи дан, а некад му је приписивана посебна моћ.
Негде се на Бадње вече меси чесница, бадњачки колач, без квасца са орасима и намазана медом.
Бадња вечера је посна, али богата. Претходи јој четрдесетодневни пост и свако јело које се изнесе на трпезу има симболичко значење. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља
БАДЊА ВЕЧЕРА
Бадња вечера је посна, али богата. Претходи јој четрдесетодневни пост и свако јело које се изнесе на трпезу има симболичко значење. Треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била родна и пуна изобиља. Неким јелима се придавао посебан, магијски значај, зато су она и обавезна: мед, бели лук (који има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве). Вечера протиче у миру и тишини.
Слама која се уноси у кућу, обедовање на поду и разношење ораха по кући су део култа мртвих. То вече се у кући очекују „домаћи“ или „домаћи покојници“ или „домаћи духови“. Сви преци су са укућанима, зато је вечера тиха да их не би отерали и зато се три дана са трпезе не прикупља него само доноси, па се чак и не чисти по кући.
БДЕЊЕ
На Бадње вече, ноћ пред Божић пече се печеница за сутрашњи празник.
Током ноћи се пазило кад ће бадњак да прегори. Некада су сви укућани остајали будни док бадњак не прегори, а касније је само један мушкарац остајао да бди.
ОПРАШТАЊЕ
Према обичају, онај ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан са њим треба да се помири.
