НАРОДНА БИБЛИОТЕКА У МАЛОМ ЦРНИЋУ
У општини Мало Црниће библиотека у потпуности оправдава своје постојање, а њени корени датирају из далеке 1879. године, када је основано прво Читалиште и који су ојачали 1966. године када је одлуком тадашње Скупштине општине основана Народна општинска библиотека „14 октобар“, која такође одлуком Скупштине општине мења назив у библиотеку „Србољуб Митић“ 1993. године. Било је успона и падова у раду ове установе, али данас се са сигурношћу може рећи да представља средиште културно-образовног и уметничког развоја локалне заједнице и врло важан фактор у обликовању њеног културног идентитета. Ова библиотека као јавна установа веома је значајна, јер њена делатност, односно библиотечко-информациона делатност представља делатност од општег интереса који подразумева могућност да грађани имају слободан приступ информацијама, знањима и идејама садржаним у библиотечко-информационој грађи.
Делатност Библиотеке одвија се у условима које карактеришу настојања и напори да се задржи постојећи ниво и створе нови – бољи услови, за вршење свих функција предвиђених Законом о библиотечкој делатности. Слободно се може констатовати да је Библиотека „Србољуб Митић“ великим делом успела и створила неопходне услове за даљи развој и постављање у природне оквире свог деловања у односу на културу, образовање и остале сродне дисциплине, што не значи да у наредном периоду треба занемарити рад на стварању још бољих материјалних услова, али и кадровског усавршавања обзиром да сама библиотечка делатност то захтева, ако се жели успех у целини, јер она не подразумева само рад са корисницима библиотеке у виду издавања – позајмљивања књига, већ и друге активности које прате књигу, њено популарисање и приближавање читаоцу, као и пружање тражених информација везаних за ову врсту делатности, али и остале акције везане за културу у ширем смислу.
Приоритет је свакако обављање редовних послова из основне делатности Библиотеке, и то најпре чување и заштита библиотечке грађе, обрада, смештај по УДК систему, обезбеђивање корисницима слободан приступ књижном фонду и пружању тражених информација, рад на издавању публикација корисницима и давање упутства о коришћењу, упис нових чланова, обнови књижног фонда према потребама корисника уз праћење нових књижевних дешавања на издавачкој сцени.
Поред ових послова, организовано је низ манифестација и спроведено неколико акција у циљу популарисања књиге и читалачке активности, као и друге активности везане за развој библиотечке делатности, прилагођавајући се раду институција које се баве сродним делатностима у Општини, на целој територији Браничевског округа и шире. Књижни фонд је у сталном порасту, па је проблем његов смештај, јер иако зграда у којој је смештена библиотека заузима око 200 квадрата, користи се само 160 квадрата, што је недовољно за смештај преко 30.000 публикација , периодике и другог библиотечког материјала.
„У односу на протеклу годину књижни фод је богатији за укупно 1.027 књига. Завичајни фонд је такође обогаћен новим књигама, фотографијама, видео записима, и другим некњижним материјалом (плакати, позивнице, разгледнице, календари….). Треба истаћи да су сви писци – чланови Браничевско – стишке књижевне заједнице, дали велики допринос проширивању завичајне збирке новим насловима, поклањајући своје књиге. Од постојећег књижног фонда обрађено је, и у главну књигу инвентара усписано укупно 33. 798 књига. У предходним годинама расходовано је 4.536 књига. У електронски каталог (cobiss) убачено је укупно 2.621 монографских публикација (стари и нови фонд). Читаоцима је на располагању дневни лист „Политика“ и „Данас“, недељник „Реч народа“, „Земљорадник“ „Србијашуме“, месечник „Нова реч“ „Новине Библиотеке Града Београда“, али и остали листови и часописи за књижевност, попут „Књижевних новина“, „Багдале“, „Свитка“, „Панчевачког читалишта“, „Браничева“, „Мајдана“ „Летописа школе божевачке“ и др. За децу су обезбеђени листови „Мали и велики витез“ , „Искрица“ , Велико и мало двориште и др. У регистар читалаца је закључно са 31.12.2011. године уписано 767 читаоца, а на коришћење је издато укупно 10 414 публикација. Успешно су организоване и друге активности, предвиђене планом и програмом рада: У сарадњи са Удружењем књижевника Србије – Браничевско-стишком књижевном заједницом , организована је свечана академија, у част првог српског архиепископа, просветитеља и државника Светог Саве , под називом „Слово о Светом Сави“; манифестације „Певајмо о љубави“ и „Стазама Ђуре Јакшића“. Успешно је организовано и општинско такмичење рецитатора „Песниче народа мог“. Учешће је узело 49 такмичара. На окружном такмичењу у Жагубици, такмичари из наше Општине постигли су најбоље резултате. У млађем узрасту, Анђела Динић освојила је друго место а Клара Главчић Костић треће место.
Јована Ташић је у категорији такмичара средњег узраста освојила прво место и самим тим постала учесник Републичке манифестације „Песниче народа мог“ у Ваљеву. Свечано је обележен Дан библиотеке , спроведени традиционални ликовни и литерарни конкурси „Див стигу“, организовани Мајски и Преображењски сусрети песника, Видовданско посело, спомен вечери Младену Бранковићу, Србољубу Митићу и Милисаву Павловићу. Промовисане су књиге: „Баш је леп дечији свет“, Радмиле Зорић ; „Стазом неповрата“, Радета Обрадовића ; „Судбина је тако хтела, Братислава Бате Голића и „ Игра моје маште“, Драгослава Живковића. У оквиру издавачке делатности Библиотеке и Браничевско стишке књижевне заједнице, у едицији Стишки књижевни круг, издата су 3 нова наслова: „Стазом неповрата“ Радета М. Обрадовића, „ Истим рукописом 2“ ; Милисава Миленковића, Зборник радова са конкурса „Ћирилица – огледало српске душе“ – општине Петровац, а ових дана из штампе излазе и књиге Драгише Живадиновића и Мирослава Милутиновића…..“ , рекла нам је Зорка Стојановић, директорка библиотеке.
У општини Мало Црниће библиотека у потпуности оправдава своје постојање, а њени корени датирају из далеке 1879. године, када је основано прво Читалиште и који су ојачали 1966. године када је одлуком тадашње Скупштине општине основана Народна општинска библиотека „14 октобар“, која такође одлуком Скупштине општине мења назив у библиотеку „Србољуб Митић“ 1993. године. Било је успона и падова у раду ове установе, али данас се са сигурношћу може рећи да представља средиште културно-образовног и уметничког развоја локалне заједнице и врло важан фактор у обликовању њеног културног идентитета. Ова библиотека као јавна установа веома је значајна, јер њена делатност, односно библиотечко-информациона делатност представља делатност од општег интереса који подразумева могућност да грађани имају слободан приступ информацијама, знањима и идејама садржаним у библиотечко-информационој грађи.
Делатност Библиотеке одвија се у условима које карактеришу настојања и напори да се задржи постојећи ниво и створе нови – бољи услови, за вршење свих функција предвиђених Законом о библиотечкој делатности. Слободно се може констатовати да је Библиотека „Србољуб Митић“ великим делом успела и створила неопходне услове за даљи развој и постављање у природне оквире свог деловања у односу на културу, образовање и остале сродне дисциплине, што не значи да у наредном периоду треба занемарити рад на стварању још бољих материјалних услова, али и кадровског усавршавања обзиром да сама библиотечка делатност то захтева, ако се жели успех у целини, јер она не подразумева само рад са корисницима библиотеке у виду издавања – позајмљивања књига, већ и друге активности које прате књигу, њено популарисање и приближавање читаоцу, као и пружање тражених информација везаних за ову врсту делатности, али и остале акције везане за културу у ширем смислу.
Приоритет је свакако обављање редовних послова из основне делатности Библиотеке, и то најпре чување и заштита библиотечке грађе, обрада, смештај по УДК систему, обезбеђивање корисницима слободан приступ књижном фонду и пружању тражених информација, рад на издавању публикација корисницима и давање упутства о коришћењу, упис нових чланова, обнови књижног фонда према потребама корисника уз праћење нових књижевних дешавања на издавачкој сцени.
Поред ових послова, организовано је низ манифестација и спроведено неколико акција у циљу популарисања књиге и читалачке активности, као и друге активности везане за развој библиотечке делатности, прилагођавајући се раду институција које се баве сродним делатностима у Општини, на целој територији Браничевског округа и шире. Књижни фонд је у сталном порасту, па је проблем његов смештај, јер иако зграда у којој је смештена библиотека заузима око 200 квадрата, користи се само 160 квадрата, што је недовољно за смештај преко 30.000 публикација , периодике и другог библиотечког материјала.
„У односу на протеклу годину књижни фод је богатији за укупно 1.027 књига. Завичајни фонд је такође обогаћен новим књигама, фотографијама, видео записима, и другим некњижним материјалом (плакати, позивнице, разгледнице, календари….). Треба истаћи да су сви писци – чланови Браничевско – стишке књижевне заједнице, дали велики допринос проширивању завичајне збирке новим насловима, поклањајући своје књиге. Од постојећег књижног фонда обрађено је, и у главну књигу инвентара усписано укупно 33. 798 књига. У предходним годинама расходовано је 4.536 књига. У електронски каталог (cobiss) убачено је укупно 2.621 монографских публикација (стари и нови фонд). Читаоцима је на располагању дневни лист „Политика“ и „Данас“, недељник „Реч народа“, „Земљорадник“ „Србијашуме“, месечник „Нова реч“ „Новине Библиотеке Града Београда“, али и остали листови и часописи за књижевност, попут „Књижевних новина“, „Багдале“, „Свитка“, „Панчевачког читалишта“, „Браничева“, „Мајдана“ „Летописа школе божевачке“ и др. За децу су обезбеђени листови „Мали и велики витез“ , „Искрица“ , Велико и мало двориште и др. У регистар читалаца је закључно са 31.12.2011. године уписано 767 читаоца, а на коришћење је издато укупно 10 414 публикација. Успешно су организоване и друге активности, предвиђене планом и програмом рада: У сарадњи са Удружењем књижевника Србије – Браничевско-стишком књижевном заједницом , организована је свечана академија, у част првог српског архиепископа, просветитеља и државника Светог Саве , под називом „Слово о Светом Сави“; манифестације „Певајмо о љубави“ и „Стазама Ђуре Јакшића“. Успешно је организовано и општинско такмичење рецитатора „Песниче народа мог“. Учешће је узело 49 такмичара. На окружном такмичењу у Жагубици, такмичари из наше Општине постигли су најбоље резултате. У млађем узрасту, Анђела Динић освојила је друго место а Клара Главчић Костић треће место. Јована Ташић је у категорији такмичара средњег узраста освојила прво место и самим тим постала учесник Републичке манифестације „Песниче народа мог“ у Ваљеву. Свечано је обележен Дан библиотеке , спроведени традиционални ликовни и литерарни конкурси „Див стигу“, организовани Мајски и Преображењски сусрети песника, Видовданско посело, спомен вечери Младену Бранковићу, Србољубу Митићу и Милисаву Павловићу. Промовисане су књиге: „Баш је леп дечији свет“, Радмиле Зорић ; „Стазом неповрата“, Радета Обрадовића ; „Судбина је тако хтела, Братислава Бате Голића и „ Игра моје маште“, Драгослава Живковића. У оквиру издавачке делатности Библиотеке и Браничевско стишке књижевне заједнице, у едицији Стишки књижевни круг, издата су 3 нова наслова: „Стазом неповрата“ Радета М. Обрадовића, „ Истим рукописом 2“ ; Милисава Миленковића, Зборник радова са конкурса „Ћирилица – огледало српске душе“ – општине Петровац, а ових дана из штампе излазе и књиге Драгише Живадиновића и Мирослава Милутиновића…..“ , рекла нам је Зорка Стојановић, директорка библиотеке.