Јован Јовановић Змај (Нови Сад, 24. новембар/6. децембар 1833 — Сремска Каменица, 1/14. јун 1904),1) српски лекар и један од најпознатијих и најплоднијих српских песника, који је поставио темеље поезије за децу. Био је члан Српског лекарског друштва, један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду, један од оснивача Српске књижевне задруге и члан Српске краљевске академије наука. Иза њега су остале бројне књиге, енциклопедије, антологије песма како за децу, тако и за одрасле. Једна од најлепших песама овог песничког српског великана је и „Нека срца ћуте“
Нека срца ћ
уте
Срца стрепе кашто
у највећој срећи,
не питај их зашто,
не умеју рећи.
Кад би тога часа
говорити знала,
од тога би гласа
неба задрхтала.
Анђели би хтели
срећу смртних људи,
они би отели
љубав нам из груди.
Овако нам лепе
среће и не слуте.
Нека срца стрепе!
Нека срца ћуте!