Нову поетску књигу„Зорњаче“ у издању Књижевне заједнице из Пожаревца, Ана Дудаш, позната књижевница и добитница бројних књижевних награда за свој допринос у развоју писане речи, посветила је Српској православној цркви „Свети Игњатије Богоносац“ у Малом Црнићу.
Заветним песама: Молитвени вапај, Буђење свенаде, Самилосна вилосница, На прагу високих Дечана, Призив светог Харалимпија, Путоказје Северњаче, Хиландарска лоза, Излазак из невидела….Ана Дудаш обраћа се свим парохијанима црквене заједнице чистих срца, и подсећа да у Храму Божијем присуствују литургијама јер ту се развијају, јачају преплићу позитивне особине, љубав и добронамерност у човеку – што утиче на опстанак искрене и смерне људске заједнице. Посебно се захваљује оцу Слободану, који је успео да унесе светлост у срца људи и искреност у љубави према Христу. Зорњачама песникиња, Ана Дудаш изаткала је ћилим захвалности Господу, за све добро и лепо што јој се у животу десило. Усхићено пева, не обазирући се на оно мање лепо и тешко што ју је пратило на животним стазама. Она верује, призива, штити од посрнућа, зла и несрећа, јаком жељом и вером у васкрснуће доброг у човеку.
Стиховима из песме ИЗЛАЗАК ИЗ НЕВИДЕЛА, Ана Дудаш једноставно, разумљиво шаље поруку читавом човечанству, непроцењиву за опстанак: „Немоћни смо без благослова/ немоћни без Бога у нама, / развејани до сржи грешности, разлагани без милости / до невидела, до сагрешења, / густог без спасења. / Немоћни смо да затиремо / бездушности, / безвољности/ корен светлина бришу,/ као да нису никада у човеку/ пребивале, опстајале/. Крај плачног зида схватамо да само Христом ојачани / истрајаћемо,/ ништавила из вида/ избрисаћемо, макар / са ивице зида“.
Рецензент књиге Славица Јовановић, књижевница, за Ану Дудаш каже:
„…то је песнкиња са изузетно дубоким и сложеним унутарњим светом, с лирском и емотивном концентрацијом, интелектуалном енергијом, интензивним осећањем љубави (свељубави) и лирском атмосфером свечане тишине, духовности и узвишеног бола…“. И не греши. Ана у тишини живи, пише, воли, тугује а и ту тугу сматра узвишеном.
Гост у књизи је Драгица Шредер – Матејић, позната као преводилац књижевних дела са српског језика на немачки, а ауторка бројних књига.
На крају књиге налази се мањи албум слика парохијана у цркви Свети Игњатије Богоносац.
