Име књижевнице Ане Дудаш, крупним словима забележено је у српској књижевности. Њен поетски рад је препознатљив и изаткан на потки мудрости, племенитости и истрајности да писаном речју шири љубав и нежност коју осећа према ближњима. Последњих година, поетеса Ана Дудаш се интензивно бави стваралаштвом за децу, пружајући им топлину и радост путем сликовница са оригиналним сликама деце о којима пише. Писала је стихове и приче о Марку, Агапији, Милошу, Мини, Сањи, Милени, Теодори, Ањи, Невени, Софији и другој деци из свога окружења. Из књига и сликовница (као из цветне оазе у тета Анином дворишту) извирују дечије главице сједињене у једну једину реч. Љубав. Реч, која казује нежност, блискост, поверење, дарежљивост, доброту, духовност, радост, крепкост…
Пред нама је нов рукопис Ане Дудаш, под називом „Лирске бајке за Луку“- посветна књига дечаку Луки, Вишњи, Деи, Ивани, Калини, Доминику – деци и васпитачима из вртића „Колибри“ у родној Ковачици. Инспирисана Лукиним интересовањем за књиге, Ана ниже стихове и настају песме: Лукин одлазак у вртић, Лукина посета, Бајка о заовачкој шуми, Вишњина маца каћиперка, Умиљата куца, Лука и Доминик, Калина тражи наочаре за куче, Дарови, Лукина забринутост и Залутало паче. Лука има само три године и још не зна вредност и значај књиге. Користи их уместо играчака. Увек су око њега и то оне које представљају стручну литературу, јер је његова мајка, Тања, специјалиста за интерну медицину. Књига му је у руци док се игра са друговима и другарицама, док милује пса, разговара са мајком, једе, спава… Ана Дудаш, дарује Луки и његовим другарима нежне стихове прожете едукативним нитима, у нади да ће и када одрасту волети књиге, али и благим хумором. Песме су питке, римоване, потковане чистотом душе саме песникиње. Прилагодљиве овом дечијем узрасту, али и старијима. Стихови у овој књизи обилују стилским фигурама: компарације долазе до пуног изражаја, али има и доста метафора, епитета чак и ономатопеја. Илустрације ја радила ауторка књиге од фотографија деце. Испод њих су занимљиви записи. Тако слику где Луку држи у наручју насмејана и брижна пише: „Мама, много си лепа! Ти своје пацијенте осмехом лечиш“. Издвајају се кратки записи: „Кад завршим читање књиге, ја ћу да те одвежем“ (слика са Луком међу књигама и везаним псом); „Берем малине за торту, али више за мене (слика где је Лука умазан од јагода)…
Књижевницу Ану Дудаш сви волимо и радујемо се њеним књигама. Никад уморна, увек, насмејана и спремна за ново стварање и отварање нових животних видика, путем поезије. Цитатом Достојевског „Душа се лечи, када сте међу децом“ на почетку књиге, Ана нам открива тајну своје дуговечности. Стваралаштвом за младе, улепшава детињства и подстиче размишљања о животним сазнањима. Самим тим и сама бива радоснија и плоднија у писању за младе нараштаје.
Жива и здрава нам заувек била и још дуго нас изненађивала и даривала својим књигама, драга наша Ана…
З. Стојановић