Владимир Кецмановић (Сарајево, 1972) до сада је објавио романе: „Последња шанса“ (1999), „Садржај Шупљине“ (2001), „Феликс“ (2007), „Топ је био врео“ (2008), „Сибир“ (2011), „Каинов ожиљак“ (у четири руке са Дејаном Стојиљковићем, 2014), „Осама“ (2015) и збирку приповедака „Зидови који се руше“ (2012). Са историчарем Предрагом Марковићем аутор је књиге „Тито, поговор“ (2012). Објавио и есејистичко-биографску књигу „Дас ист Принцип!“ (2014). Добитник је стипендије фондације „Борислав Пекић“ и награда „Иво Андрић“, „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“, „Хит либрис“, „Витез српске књижевности“, „Печат времена“ и Велике Андрићеве награде института у Андрићграду. Кецмановићева проза превођена је на енглески, француски, немачки, украјински и румунски језик.
Његова дела доживела су филмске, телевизијске и драмске адаптације. Превод романа „Топ је био врео“ („Тхе Цаннон њас Ред Хот“) 2014. је номинован за награду ИМПАЦ Дублин, која се у истоименом граду додељује за најбољи роман објављен на енглеском језику. Живи и ради у Београду. Власник је и уредник издавачке куће ВИА. Колумниста је листа „Политика“. Повремено пише за више медија у земљи и окружењу. Члан је групе П 70 и Српског књижевног друштва.
Поводом изласка нове књиге Владимир Кецмановић је изјавио: „Пре коју годину, у једном њујоршком пабу, игром случаја или судбине срео сам живописног човека из Босне. Испричао ми је причу о младићу који је, изгубивши разум, умислио да је Осама бин Ладен и своју опсесију платио животом. Схватио сам да та реплика Андрићеве ’Проклете авлије’ смештена у реалност данашњег Балкана мора да буде записана.“
Историја се понавља а зло не бира, као да нам поручује писац, како на уста несрећног српског дечака из романа „Топ је био врео“, тако сада и кроз огледало несрећног „јетима“ Баје из „Осаме“. Живописним босанским говором, препознатљивим стилом са језгровитим и исеченим реченицама, духовито градећи незаборавне ликове мештана, ратних профитера, дођоша и поробљивача, џихадиста и сфороваца, нових силника и старих породица које је рат разорио, Кецмановић суверено потврђује своје високо место у савременој српској књижевности.
Приповедач ове потресне приче, стари муслиман из Босне, исповеда свој живот некадашњем земљаку с којим се нашао у Америци, где је доспео после најновијих ратова и распада Југославије. Његова прича о босанској касаби и њеним житељима, о свом побратиму Мурату ког су као инокосног беговског сина убили „његови“ у време грађанског рата, о моћницима и жртвама једног до јуче мирног и срођеног света и, као окосница, о Муратовом сину Баји који се у помрачењу ума поистовећује са Осамом бин Ладеном – као да се призива повест о Ћамилу и Џем-султану, само на овим просторима и у скорашње време, у овдашњој „проклетој авлији“.
„Нови роман Владе Кецмановића је ђело које можемо сврстати у жанр књига ’отворених вена’. Писан је језиком његовог ђетињства, говором у коме су изостављени вокали и гђе се значења ријечи губе у бујици страсти и осјећања која ауторове јунаке воде кроз снажне заплете. Сви радови на овој књизи су постављени на истинској основи, док се живописни ликови и њихове судбине преплићу по формули историје посљедњег југословенског рата. Диван примјер! Српски писац трансцендира језиком босанских муслимана. Храбро поштовање комшије и меланхолично познавање касабе, њених законитости, те проналажење формуле трагизма јунака књиге Мурата, а касније и његовог сина који се поистовјећује са Осамом бин Ладеном. Роман ’Осама’ – још један тријумф Кецмановићевог човјекољубља.“ Емир Кустурица.
„Дијалект стиче достојанство кад се на њему исприповеда велико уметничко дело. Зналачки и маестрално, Кецмановић свој књижевни свет програмски уклапа у Андрићеву традицију, а можда и највећа сличност Кецмановића са Андрићем јест у његовом дубинском разумевању трагизма историјске судбине босанских муслимана.“ Мухарем Баздуљ.