ОЗАРЕНИ СТИХОВИ ЖИВОЈКЕ МИЛИЋ, МИЛУЈУ ЗАВИЧАЈНИ ФОНД БИБЛИОТЕКЕ

Сви библиотечки фондови су доступни корисницима, и сви имају исту тежину и значај. Међутим, ЗАВИЧАЈНОМ ФОНДУ, приступамо са неким мало другачијим осећајима. Више нежности, осећајности, среће. Драгоцене су теме које чувају завичајне књиге између својих корица. Немерљиву љубав писци су преточили у риме, и како која година пролази, њихов значај све више расте. Живојка Милић, јесте песникиња која је управо то урадила.

ЖИВОЈКА МИЛИЋ рођена је у Црљенцу, селу неисцрпне песничке ризнице. Стихове пише од своје најраније младости, и смело корача стазама признатих и познатих песника Србе Митића и Милисава Павловића. Стихови ове песникиње красе странице многобројних часописа.
Заступљена је у више антологија и зборника. “Предели поезије стишких песника”, Србе Митића, “Анђео с лампом”, Синише Ристића, “Ирис у оку Стига”, Ане Дудаш, “Поетска плетеница”, Златомира Боровнице, “Посвета љубави”, Златомира Боровнице, “Обнова романтике”, Данице Вујков, “Горњачко звоно”, Раше Перића, “Рудничка врела”, у Горњем Милановцу, “Синђелићеве Чегарске ватре”, “Осам векова Хилиндара”, у Нишу, “Између два света” у Нишу, “Молитва је најлепша”, у издању црквене општине Ивањица, “Соколово перо”, у Соко Бањи, “Гарави сокак”, “Ноћ боема”, у Инђији, “Оловко не ћути” у Барајеву, “Беле су Млавине руке”, Петровац на Млави, “Ћирилица слово српског
лица”, Велики Поповац, “Сто година црљеначке културне традиције”, са групом аутора, и друге. До сада је објавила следеће књиге:
1989.год. “У очима дуге”,
1997.год. “Откоси на уранку”,
1998.год. “Жетеоци росе”,
1999.год. “Воденице мога дедице”,
2000.год. “Песме о вину”, са Душаном Ђорђевићем
и Милијом Радивојевићем,
2001.год. “Црква светих апостола Петра и Павла”,
са Д. Ђорђевићем,
2002.год. “Храм светог великомученика Георгија у
Костолцу”, са Д. Ђорђевићем,
2010.год. “Наврати у моју душу”.
За свој рад је награђивана. Добитница је”Златне
значке” КПЗ Србије, “Горњачке Повеље”, “Костолачке Жишке”, “Светосавске Повеље” и других. Члан је књижевних клубова “Јован Дучић” и “Орфеј са Млаве”. Члан је Удружења Књижевника Србије. Живи и ствара у Црљенцу

 

 

 

 

МЛАВА

Похитај зеленоока лепотице,
пробуди уснули жрвањ воденице.
Помилуј лице умилне пастирице,
ослушни заносни зов двојнице.
Расплети косе зеленокосе,
запљусни мирисаве сенокосе.
Сачувај тајну у свом виру,
о непролазној љубави у чаиру.
Намами месец млад нек зарони,
прегршт сребрнастих шкољки поклони.
Вилењаци горњачки се искрали,
драгуљима ти недра посипали.
А ти, увек млада, наједрала,
мајчином душицом се умивала.
Мириснија си од хомољских трава,
у оку ти јутро стишко расцветава.
Милострасна краљице,
жељом ти оватрило лице.
Валовити краљ дозива у загрљај.
Раскопчај кошуљу и похитај.