АНА М. ДУДАШ, родом из Ковачице (града познатог по самоуким сликарима), у Малом Црнићу живи и ствара од 1958. године. Активним стваралачким радом и свеколиким духовним бивствовањем бави се од 1969. године када је са својом поезијом заступљена у књизи Србољуба Митића „Предели поезије стишких песника“. Добитник је значајних награда за свој стваралачки рад. 
ЗОВ
Зар узалуд призивам Тагору
да ми ода тајну успешног
градинара,
он, као да узмиче пред
молитвеним зовом,
раскошност прикрива,
испред човечанског вида.
А ја, ја бих само желела
да бољке биља извидам,
да речи и мисли расцветале
на ниску сунчану нанижем
до које данас миомирисом
стижем.
Ето, дотиче моја чула
а мисли никако да покрене!
Рабиндранат, ослушни мој зов
да исплетем венац од речи,
венац, који и
људству и биљу бољке лечи!
Таласима твоје моћи
разнеси, посеј
у срца људска љубав
да се зло искорени,
да жаром цело човечанство
осемени,
оплемени.
Превод на Немачки
ZURUF
Rufe ich vergebens dem Tagore zu,
dass er mir das Geheimnis des erfolgreichen
Gärtners verrät,
aber er, als ob er vor dem Gebetsruf
sich zurückzieht,
die Üppigkeit verbirgt,
vor dem menschlichen Blick.
Und ich, ich würde mir nur wünschen,
die Pflanzenkrankheiten zu heilen,
um die erblühten Worte und Gedanken
auf der Sonnenseite aufzureihen,
zu der ich heute den Duft folgend
ankomme.
Nun, es berührt meine Sinne,
aber meine Gedanken kann es nicht bewegen!
Rabindranath, erhöre meinen Ruf
damit ich einen Kranz aus Worten flechte,
einen Kranz, der bei den Menschen
und Pflanzen die Krankheiten heilt!
Durch die Welle deiner Macht
verstreue, säe die Liebe
in menschliche Herzen,
damit das Böse ausgerottet wird,
damit die ganze Menschheit eifrig
besamt,
veredelt wird.