Три деценије трајања једне књижевне награде ставља је у ранг важних и веома вредних. Управо то је био добар повод да се ове године, на ФЕДРАС-у говори управо о овој престижној награди. А ко ће лепше и боље, него они који су ту награду добили, Библиотека у Малом Црнићу позвала је све лауреате-оне који су међу нама и оне до чијих смо контаката успели да дођемо. Неко се захвалио на позиву, неко је оправдано био одсутан, неко није показао никакву реакцију, а неко је умислио да је вреднији од награде. Десило се оно што се увек деси-На заказано вече дошли су они који су требали да буду ту. Лауреати награде из 1997, 2000. и 2004. године-Ана Дудаш, Ристо Василевски и Марија Миладиновић говорили су стихове својих, награђених књига и евоцирали успомене на Србољуба Митића- на његов живот и дело. Присутна публика узела је учешће у овом дешавању, а посебну емоцију је изазвао звучни снимак Србољуба Митића, који говори две своје песме, који смо добили захваљујући његовом великом поштоваоцу- драмском уметнику и професору Небојши Дугалићу. На крају програма, аматерски глумац Миле Маринковић рекао је ,,Поезија ће заувек да живи,, као лајт-мотив не само те вечери, већ и свих песничких дешавања која су била и којић ће бити.
