Овогодишње високо признање Повеља Удружења књижевника Србије за животно дело припало је Ани Дудаш, књижевници из Малог Црнића. Признање је Дудашевој уручио председник УКС, Радомир Андрић на годишњој скупштини Удружења.
Ана Дудаш рођена 1936 године, у Ковачици од оца Мише и мајке Ане, баш као по прорачанству своје баке „јесте вечити путник стално разапета између простора“. Разапета између Ковачице у коме је провела детињство и Малог Црнића, у коме је свила гнездо од речи, испрелетано њеном младошћу и жељом да попут Стишке виле чаробним стиховима само „добра око себе чини“,Ана Дудаш, не само да пише поезију, хаику поезију, она надахнуто пише и прозу, критике, приказе, а последњих година у стиховима, причама, романима и у сликовницама, излила је сву своју љубав према деци, који су као њено, предивно цвеће у башти лепи, миришљави али и постојани у својој љубави према Ани.
Ана је аутор преко шездесет књига (прозних, путописних, поетских, дечијих), а ту је и њена серија дечијих сликовница.Објављивала је у књижевној периодици. Заступљена у бројним зборницима и антологијама. Поседује своју библиографију, коју је приредила Зорка Стојановић са 365 библиографских јединица. Једна је од оснивача и главних и одговорних уредника часописа „Стиг“, и један од оснивача ФЕДРАС-а. Добитник је многих признања и награда, а једна од њих је и Златна значка Културно просветне заједнице Србије, затим прва награда за хаику поезију у Параћину, књижевна награда „Србољуб Митић“ за збирку поезије „Страсна недеља“, награда Илија Милосављевић – Коларац за превод антологија словачких писаца на смотри Литерарних стваралаца у Коларима 2011. и многе друге. Ана члан Удружења књижевника Србије, члан Удружења преводилаца. Њене песме су превођене на немачки, шпански руски, италијански, индијски, и многе друге језике, али и она сама је преводила са словачког и белоруског језика на српски језик. Превела је десет аутора са словачког, и две књиге са белоруског.
З.С.