Част да представи своју нову збирку поезије у току недеље када се одржава Фестивал драмских аматера села Србије, припала је Светлани Перишић, песникињи из Смољинца (општина Мало Црниће).
Светлана Перишић рођена је 1960. године у Пожаревцу. Живи и ради у Смољинцу. „Жуљ“ је њена пета збирка песама. Инспирацију за писање налазу међу стишким плодним браздама. Светлана се бави пољопривредом, песник је, домаћица, мајка, бака, Чланица је књижевних клубова „Мајдан“, „Лахор“, „Стишка свитања“ и Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Добитник је бројних награда. Заступљена је поезијем и кратким причама у више зборника. Писање је њен сан од детињства, који се и остварио. Њено име је препознатљиво међу песницима на нашим просторима, али и у другим местима широм Србије. Светлана Перишић, је пре свега жена, која је оличење доброте, племенитости и хуманости. Зато је омиљена међу писцима.
„…Прави је бисер говорити, писати и осећати огњиште своје као суштину постојања, поистоветити се са њим, са родном грудом, са изласком Сунца, и кишом која поји жедну земљу. Када човек са родне и плодне земље Србије, има таленат да своју емоцију љубави, припадања, захвалности и вере преточи у стихове, онда настају управо овакве песме – јаке као стабло, утемељене као корење, високе као Душа и лепе као Одаџбина. Богатство завичајне поезије. Литерарно благо Стига. Таква је Светлана Перишић. Она која свој живот и све што јести претаче у стихове, као што се претаче вино, традиција, обичаји. Драгоценост коју у жуљевитим рукама држи а у срцу чува…“, каже рецензент књиге, Данијела Божичковић Радуловић.
Стихове из збирке и неколико нових рукописа прочитала је Светлана Перишић. Поезију Светлане Перишић говориле су Данијела Божичковић Радуловић и Зорка Стојановић. У част Светлане и њених гостију, пријатеља, породице и колега – писаца, млада вокална солисткиња Анастасија Костић, запевала је својим чистим прелепим гласом песму „Ово је Србија“, јер Светлана својим стиховима, понашањем и карактером представља „праву српску жену“, а затим и друге песме.
Промоцији је са сарадницима присуствовао и председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић, који се обратио Светлани Перишић и публици речима:
„…Мислим да нема присутног у публици, коме вечерас није заискрила суза у очима. Задовољство ми је што сам присутан, јер поштујем Светланин рад, и њену поезију. Када сам сазнао за промоцију, схватио сам да треба да будем присутан. И није то само обавеза као председника Општине. Желео сам лично и као обичан човек да присуствујем, јер у њеној поезији свако од нас се проналази. Захваљујем Светлани, која ме је и лично позвала да дођем. Делим са свима вама емоције, посебно са њом која пише овако лепу поезију. ФЕДРАС гајимо целе године, и право је време и тренутак да се представи књига завичајног писца, који пише дивне стихове о свом завичају, односно Стигу. Простор је лепо декорисан. Пред нама су јесењи плодови, који се у ово време убирају у Стигу, и ево, чуо сам да је Радиша Стојићевић, позајмио своје реквизите и учествовао у декорацији, па бих желео да му се захвалим. Простор је заиста диван и одговара поезији коју смо слушали. Светлана је једна права СРПСКА ЖЕНА и њено име треба писати крупним словима. Нека је називају песником, ја ћу је називати књижевницом. Дивно је певала Анастасија Костић. Јуче смо били на Врањевцу, и још увек смо под тим утиском. Песма коју смо чули „Ово је Србија“, одговарала је тамо, док смо одавали почаст страдалим жртвама у великој борби за очување слободе, али и овде када нам се представља поезијом жена са свим атрибутима праве Српкиње, као што је Светлана Перишић…“, рекао је председник Антонијевић.
З. Стојановић