Књига „Дневник једног ходочасника“ Светислава Мирковића „Целета“ из Кнежице код Петровца на Млави, као поклон аутора од данас се налази на полици Библиотеке „Србољуб Митић“, и доступна је корисницима.
15, марта је одржана промоција ове књиге, за коју сам аутор каже да нема за циљ да постане књижевно дело, него да представља запис о једном несвакидашњем подухвату који се догодио пре 25 година.
„Тада је једна група ходочасника њих више од 40 из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Немачке и САД, у оквиру обележавања 800 година манастира Хиландара пешачило око 800 километара од Бора до манастира Хиландара. За двадесетак дана они су превалили овај пут и 14. Јуна 1998. Године стигли до Свете Горе. На том дугом путу прошли смо кроз Србију, Бугарску и Грчку и посетили смо неколико десетина цркава и манастира. Спавало се по Домовима културе, школским зградама, напуштеним објектима, црквеним и манастирским конацима, на паркинг просторима, у напуштеним камповима на обали мора, под отвореним небом а само једном у нижеразредном хотелу…“ говори Светислав Мирковић.
На представљању књиге, поред аутора, говорили су отац Мића, и један од рецензената овог значајног и вредног књижевног дела, проф. Данило Радојковић.
„….Путописно остварење Светислава Мирковића као да призива Његошеву мисао: Ко не путује, тај не живи“ и нуди нам један искрен, топао и животан сусрет са пределима и људима, са нашом прошлошћу традицијом и вером. У нашој путописној литератури дело „Дневник једног ходочасника“ ће заузети видно место, а читаоцима ће пружити духовну радост, корисна сазнања и искуства и упечатљив читалачки доживљај….“ истиче проф. Данило Радојковић.
Успео је ходочасник Светислав да својим белешкама и нарацијом приближи читаоцима путовање на Свету Гору, али и ентузијазам, радост, усхићење свих путника. Дохватио је звезду, која се никада неће угасити у опису самог доласка на најсветије место православног света…
„ Све наше очи упрте су у правцу Свете Горе и рађања сунца…Најпре се појавило нешто као пут, као мали путељак а након тога проби се први зрак сунца. Просу се нека жута светлост по модрој морској пучини. На небу се појави велика ужарена лопта. То је рађање сунца на Светој Гори……И ево, нађосмо се испред манастира Хиландара. Запахну нас опојни мирис липа. Понестаје дах човеку….“, записује у свом дневнику Светислав Марковић, на радост свих нас, који ће прочитати ову књигу.
