Борислав В. Пекић српски академик, књижевник и сцеариста рођен је 4 фебруара у Подгорици.
Пекић је један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Добитник је НИН-ове награде за роман Ходочашће Арсенија Његована из 1970. године и низа других признања: Награда Стеријиног позорја (1972); награда удружења издавача, (1977); Награда Радио-Загреба, (1982); Годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дела (1985); Његошева награда, (1987); Награда Задужбине Јакова Игњатовића, 1991. Орден заслуга за народ са сребрном звездом за допринос у културном стваралаштву.
Његова најпознатија дјела су: романи „Време чуда“, „Ходочашће Арсенија Његована“, „Успење и суноврат Икара Гулбекијана“, „Како упокојити вампира“, „Златно руно“, „Атлантида“, „Нови Јерусалим“, „Аргонаути“, „Писма из туђине“, „Године које су појели скакавци“, „Беснило“…
Пекић је написао и драме: „Како забавити господина Мартина“, „На лудом белом камену“, те сценарио за филм „Дан четрнаести“.
Борислав Пекић умро је 2. јула 1992. године у Лондону.