Leon Battista Alberti (Ђенова, 18. фебруар 1404. – Рим, 25 април 1472.
) ,италијански хуманиста, песник, сликар, кипар, архитекта, правник и математичар.
Пре Леонарда утемељио је идеал свестранog човека – хомо универзале – полимата. Задужио је књижевност на народном језику расправама што означавају препород италијанске прозе. У Риминију је израдио нацрте за цркву С. Францесцо, у Фиренци за палату Руцелла и прочеље Ста Мариа Новелла, а у Мантови цркву С. Андреа. Увео је код тих грађевина значајну новост, а то је рачлањивање фасада хармоничним низом пиластара. Расправама „О сликарству“ и „О градитељству“, као и о о вајарству и песпективи утицао је на развитак ренесансне уметности. Писао је на латинском и италијанском језику.
Остала дела:
„Састави који се читају уз вечеру“
„О спокоју душе“
„О управљању кућом“.