Радоје Домановић – Највећи српски сатиричар
Радојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. По истраживањима Милинка Домановића њихово порекло је из села Домановићи у Херцеговини. Деда се задржао у околини Крагујевца. Радио је и служио код Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша – Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени се Персидом, ћерком Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга. Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јилијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља, на тренутној служби у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић. Детињство је провео у суседном селу Горње Јарушице, одакле му је отац и где и данас живи фамилија Домановић, и где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Философски на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу и синове Драгишу, који је умро убрзо по рођењу, и Зорана. После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист ,,Страдија,, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је од туберкулозе у 35. години живота, 4. августа/17. августа 1908.године у Београду.
Пресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака – револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.